Ne plašim se omče oko vrata i obešen biću iznad svog dželata. Na vešalima, na suncu, na kiši, od sebe živog biću mrtav viši. Biću bliže suncu i dalje od blata i plaziću jezik na svoga dželata. Jakub Podlodowski

Taj zadah hara milenijumom Zaražen opseda upravne zgrade Da okrvavi stepeništa i sobe Po sili bolesti Ni da se izdudnje neronska srca U činovnicima mača iskovanog po meri nadolazeće vatre Oštrica je zmijska krljušt Što se cakli otrovom odluke Kada joj se na golom suncu primakneš Goluždrav, ne i bezazlen…

Moja baba nije išla u rat, Nije pucala u neprijatelje, Nije bila u logorima, Nije bežala ni od koga. Nije ni imala razloga. Kopala je i sadila svoje bašte. Pila kafe sa komšinicama. I ponekad kuvanu rakiju pre doručka, ako neko svrati. Moja baba nije išla u škole, Nije nosila…

Ovdje Nova godina počinje u novembru a završava u februaru kao da ljudi nemaju pametnija posla za preostale dane Nešto je prokleto teško u kvaru u vazduhu dim od petardi dječurlije Tako bih voljela da sam mehaničar da popravim auspuh Nešto je prokleto teško zaglavljeno sprečava protok kroz vazduh Vaz-duh…

Počinju hladne probe Poziv za prijavu havarija pod čituljama Kao lično sklonište od nevremena pod tušem Vožnja mongolskim poljima starog sovjetskog kombija za koji skoro da nema prepreka Slušanje na običnom kasetofonu muzike kakvu voliš I što mogu da zamislim kako zavrćeš rukave, jer treba napuniti diferencijale uljem pre ulaska…

(pesma-omaž filmu “Zid”, Kokana Rakonjca) Ostvarilo se naše verovanje da sad svi obilaze šume A ti jedino možeš da razumeš Mnogostruki su pokušaji da otkrijem čistinu, a tu se u stvari, šuma ne završava Opstaje kao zid u filmu I što se dosad nije događalo Prostori slobode bivaju nikad manji…

Dobro je da listanje nema veze s napuštenošću Razlikuje se od naše (ne)moći Iako pred potpun mrak Opet zalazak zalaska obasja horizont Da se može osmotriti svako stablo U osećaju da sve što je daleko u priči, nije tamo Nego kroz različita lica iste šupljine Dok unutra smo Bude završeno…

Samo se jedan odjek ponese u novi život koji započinjemo bez prošlosti i bez straha. Samo poneka reč koja nije izgovorena ali je rob onih koje su se izmakle. Samo one misli i dela koje se ne menjaju i koje su stalne u unutrašnjoj borbi sa samim sobom. Samo je…

Nije trebalo toliko da studiram. Trebalo je češće da putujem. U Italiju, na primer. Ionako sam stalno čitala, Tada, kada sam bila mlada. Nosila bih sve te haljine lepršave, i šešire bih nosila, Onako, da ti se ne vide oči, kao u reklami. Rumuni su dobri muzičari, Tako je pričala…

Neko je zalogom vatre pokušao da napiše reč, na samom ulazu-izlazu, mestu za sve stvari u prolaženju ali ga je isto neko sprečio i nastupi vedrina zbog nedostajanja Stao je kod “R” Pretposlednjem, u jeziku ovog slučaja I time je makar pobeđeno značenje-posledica četvrtog