Rijeke nose riječi Koje smo izgovorili Uzvodno Modre Zabranjene Skrivene Dani nas kriju Od sna I rijeke brzacima Bježe od poplave Svega neizgovorenog Što želi da potone Kemal Mujičić
Na jednom školskom času rečeno nam je Kako staklo nema kristalnu već amorfnu strukturu I u stvari neprimetno ali stalno teče. Davan nam je primer srednjovekovnih katedrala I njihovih velikih prozorskih okana, Koja su danas deblja pri dnu nego pri vrhu Jer se staklo vekovima polagano slivalo naniže. Mnogo kasnije…
I’m watching you You shall weep no more It’s your last breath of air These walls won’t keep them out They’ll keep you in But who’s going to protect you? Who? In every flower bed In every marriage bed I’ll be with you I’m watching you …
Usled manjka utičnica svuda sa sobom produžni kabl da angažujemo sve punjače što nas troše po agorama kao hranu golubovima Opaženi pod isledničkim reflektorima Licitiramo glasine o pokretnoj i nepokretnoj imovini Svako odobrenje ima svoju cenu Golubiji izmet svoj domet, ne i cilj I sa porastom broja pratilaca množiće se…
Ne plašim se omče oko vrata i obešen biću iznad svog dželata. Na vešalima, na suncu, na kiši, od sebe živog biću mrtav viši. Biću bliže suncu i dalje od blata i plaziću jezik na svoga dželata. [caption id="attachment_5810" align="alignnone" width="254"] Jakub Podlodowski
Taj zadah hara milenijumom Zaražen opseda upravne zgrade Da okrvavi stepeništa i sobe Po sili bolesti Ni da se izdudnje neronska srca U činovnicima mača iskovanog po meri nadolazeće vatre Oštrica je zmijska krljušt Što se cakli otrovom odluke Kada joj se na golom suncu primakneš Goluždrav, ne i bezazlen…
Moja baba nije išla u rat, Nije pucala u neprijatelje, Nije bila u logorima, Nije bežala ni od koga. Nije ni imala razloga. Kopala je i sadila svoje bašte. Pila kafe sa komšinicama. I ponekad kuvanu rakiju pre doručka, ako neko svrati. Moja baba nije išla u škole, Nije nosila…
Ovdje Nova godina počinje u novembru a završava u februaru kao da ljudi nemaju pametnija posla za preostale dane Nešto je prokleto teško u kvaru u vazduhu dim od petardi dječurlije Tako bih voljela da sam mehaničar da popravim auspuh Nešto je prokleto teško zaglavljeno sprečava protok kroz vazduh Vaz-duh…
Počinju hladne probe Poziv za prijavu havarija pod čituljama Kao lično sklonište od nevremena pod tušem Vožnja mongolskim poljima starog sovjetskog kombija za koji skoro da nema prepreka Slušanje na običnom kasetofonu muzike kakvu voliš I što mogu da zamislim kako zavrćeš rukave, jer treba napuniti diferencijale uljem pre ulaska…
(pesma-omaž filmu “Zid”, Kokana Rakonjca) Ostvarilo se naše verovanje da sad svi obilaze šume A ti jedino možeš da razumeš Mnogostruki su pokušaji da otkrijem čistinu, a tu se u stvari, šuma ne završava Opstaje kao zid u filmu I što se dosad nije događalo Prostori slobode bivaju nikad manji…