(pesma-omaž filmu “Zid”, Kokana Rakonjca)
Ostvarilo se naše verovanje
da sad svi obilaze šume
A ti jedino možeš da razumeš
Mnogostruki su pokušaji
da otkrijem čistinu,
a tu se u stvari, šuma ne završava
Opstaje kao zid u filmu
I što se dosad nije događalo
Prostori slobode bivaju nikad manji
I zadnjih dana iznenada
Krećem na put
gde bivao sam
Tako što iz sve snage
vičem njeno ime
pred ponovljenim zidom
Iza koga
trčim
Za srndaćem
gonjenim posledicom
tuđe odbeglosti
U zenit
