(Za)hlađenje trajanja – Spasoje Joksimović

Smisao nesvestan sebe možda je kao Svedržitelj Ili je postojeće zbog svesti nesavršeno Nastajanja i opstajanja možda su slučajnosti Ne pominjem nestajanja Ali se u opnama koje spajaju listove lukovice, krije ličnosni Bog, prostraniji od semitskih prostora Zato ne pati zbog Dara koji je izazvan Dobio si pogled na arhetip…

Pročitaj više →

Poslednji put – Dragan Zarić

Nikada ne znaš kada ćeš svojim omiljenim predelom, proći poslednji put. Nikada nećeš moći da znaš da možda svoje najbliže, vidiš poslednji put. Nikada nećeš znati da njene usne ljubiš, možda poslednji put. Možda tvoje sutra nikada neće doći, jer ti danas dišeš poslednji put. The…

Pročitaj više →

Pogrešno vreme – Dejan Birišić

Pogrešno vreme i pogrešni ljudi, loše je vreme, a neobični ljudi, puštam korake da vode me niz padinu, puštam telo da se pomera i da se ne seća gde me vode, gde me vuku. Puštam ruke da razgrću tminu, jer pogrešno vreme i pogrešni ljudi ne vide sad ništa, jer…

Pročitaj više →

Sreća – Dragan Zarić

Sreća, put ka sreći, čekanje sreće. Nema mesta sreći, sreća koja nikada neće doći. Na ovom mestu nema sreće, nesrećni ljudi, žene i deca. Zemlja sreće, ideal sreće, sreća u očima. Jesi li srećan? Zašto si srećan? Čemu tolika sreća? Očekivanje sleda srećnih događaja. Usralo ga, sreća. Čemu se nadaš,…

Pročitaj više →

Suncu u konzervi – Spasoje Joksimović

Gde su trenutno kapi tog podneva (mada se malo toga izmenilo) Jesu li zvezda gasovi automobila tada okrenutog da mutno svedoči radost pritisne pauzu na njenu prolaznost Neko bi (možda najpre prijatelj) dao objašnjenje o procesima koji ipak nisu uteha kao ni nada što nije u odnosu na sigurnost [caption…

Pročitaj više →

U tim očima – Dragan Zarić

U tim očima Želim da se izgubim… “U tim očima, u tim očima” Da nikada ne pronađem put i vratim se nazad, makar me večno ništavilo čekalo tamo. Želim da potonem… “U tim očima, u tim očima” Da tonem lagano ka dnu, i gledam kako azurna postaje plava a plava…

Pročitaj više →

Propast na obzorju – Dragan Zarić

Majko, daj mi vode i svežeg vazduha, jer meni i mom gradu to treba. Daj mi majko nadu, jer slutim da ona nestaje, vidim majko propast na obzorju. Majko moja mila, zašto se sve ovde gasi, ne vidim više svetlo. Da li onaj koji poslednji ide daleko, ostavlja iza sebe…

Pročitaj više →

Rođena prvog juna – Dragan Zarić

Najviše govori kada to kaže pogledom, ćuti a grmi sve u njoj…u meni. Ona odlazi, ona se vraća, u večitoj potrazi da nađe svoje drugo ja. Svako od nas će jednom stati, znaće da je našao to što traži, ona to nikada neće uraditi. U njoj je uzburkano more, ona…

Pročitaj više →
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10