Smisao nesvestan sebe
možda je kao Svedržitelj
Ili je postojeće zbog svesti nesavršeno
Nastajanja i opstajanja
možda su slučajnosti
Ne pominjem nestajanja
Ali se u opnama koje spajaju listove lukovice,
krije ličnosni Bog,
prostraniji od semitskih prostora
Zato ne pati zbog Dara
koji je izazvan
Dobio si pogled na arhetip
Da si u izvorištu,
gledao bi mesto gde sada si
U njenom sam imenu
uspeo da rekonstruišem žutilo dana
Prolazili su pastiri i tada,
u odnosu na koje kao da smo posedovali
kapsulu iz “Solarisa”,
bez Tarkovskog
Sada smo u istoj prolaznosti
Jedino metafizika vetra,
zvuka istog i u krošnji izolovane smrče,
čini da svesni smo
kako ljudi prirodno reaguju
na promene
A ovako ostaješ u smislenim prebivanjima
i kad se menjaš
Nema ničega
što bilo bi lepo da je sadašnje
Prihvaćen prezent
smelo hladi trajanje
I to što ne znamo jezik,
druga je stvarnost
