Postoji neka tuga u očima istočnika, dok pohode neke druge gradove i druge zemlje, oni ćute i gledaju tuđe sudbine, sećajući se svega što su napustili. Postoji neka tuga u očima istočnika, raduju se svojima kad ih u tuđini vide, prepoznaju se po govoru, sećanju nekom, po ljudima koje spominju…

There’s nothing special about it It’s either there when you’re born or not Gifted with talent are no big deal Welcome to the death of a century… Cause yesterday don’t mean shit What’s over is over and nothing between Yesterday don’t mean shit Because tomorrow’s the day you have to…

Nismo uspeli, a hteli smo… jednostavno, nije nam se dalo, zvezde nam nisu bile naklonjene, okolnosti, krivicu svalismo na druge. Da smo hteli, da li bi smo uspeli? Bez volje, nema ni načina, ohladili smo se, srca okamenila, pogledi više nisu govorili ništa, nismo uspeli, da li smo hteli??? [caption…

Ne znamo se lično a kažu da smo rod život odvede ljude na razne strane svako se ukrca u svoj parobrod u stihije njima neznane i znane pesak vremena pokriva obrise lica iscrtanih u dinama životnih skrupula hodamo asfaltom neobelezenih ulica do kraja puta gde je ona usnula svako srce…

Ima nečeg čudnog u jutru u njegovom sjaju MORA da su moj san i DELOvi snoviđenja ima nečeg čudnog u mom snu NA VIDELO iznosi jutro i završava pesmom u kojoj uvek izgorim ima nečeg čudnog u meni u svemu vidim jutro ujutro sanjam svaki san pesmom završavam ima nečeg…

Iz drugog sveta izvire život život greje pa imam utisak topline nema utehe za kratkovidog za drugi svet,ovo je san… vizija koju životom hrani deluje na nju i posmatra je uživa u evoluciji života sveti građanin          građanin sveta

Remember to call my name I adore it If you call my name I implore it If w/ all these things we invoke here Call you out our name But be forwarned dear I don’t mind the pain We hear you call our name We adore it Hear you all…

Danas bih mogao raditi nešto korisno: Čistiti zaprljanu avliju, Rovariti zemlju i gurati u nju sjeme nekog budućeg cvijeća, Ili golim rukama sakupljati lišće prošle jeseni, satruhlo; Golim rukama milovati travu mokru od otopljenog snijega, Zakucati tarabu kroz koju se provlače psi bez gospodara; Mogao bih… Mogao bih svašta korisno…

Ja Hodam po ivici racionalnog Ti Držiš graničnu liniju Lakim pokretom ruke Remetiš njeno mirovanje Linija drhti Gotovo neprimetno Pokrećem telo Osmehuješ se izazivački Ubrzavaš disanje Ravnotežu prebacuješ S jednog stopala na drugo Vijugava zmija mi je pod nogama Dok ne zamahnem Mačem koji držim Ne pomeraj se nepotrebno

Ni Rusija se ne smeši od Ovog postanja Mene ozbiljno ne zove Sa radosnima pod Krošnjama sklonjenim Zaspali imaju Vaskrslog U pećinama i jamama zemaljskim Ako se otme skriven osmeh vode sa pticom u sebi Kroz čitav život grč i izlaz ista su poluproleća Uzalud stežeš čeljusti preobražene za oproštaj…