Crno iza nokta – Ljupko Račić

kad mi nokti narastu toliko da ih ne mogu čistiti lutanje po svijetu se završava dolazim kući na kladi sjekirom odrubljujem svoje fine nokte sve dotle dok i crno ne ispadne slažem ih u kutijicu odlažem u biblioteku pamte mi priče s putovanja kad noću ugasim svjetlo čujem žamor u…

Pročitaj više →

Poenta – Katarina Fiamengo

(Znaš) Bliskost je ustvari prijatno ćutanje Deljenje tišine Prostor je ionako pretovaren teškim zvucima bezrazložnim rečima Napor je shvatiti nesigurnost svih tih glasnih senki Uvek ću radije ćutati sa drvećem (Ne znaš) Erez Avny – Silence of Muse  

Pročitaj više →

Kada odvojim prste od oblaka – Ana Pejović

Kada odvojim prste od oblaka i skinem mrtve sa svoje kože Ostaću u sopstvenoj rečenici U strahu naracije U golim prefiksima Tvojih očiju. .. Ostaću u navici Na površini simbola Istrgnuta iz okvira pijanih slikara nesposobna da čujem koncept glasnika U čijim nastavcima i živim. .. Ostaću na slomljenom trotoaru…

Pročitaj više →

Smrt na kredit – Nenad Kornesko

Kroz rešetke nebo teskobna duša pesnika-grešnika luta od zida do zida njegovog bića osam kubnih metara ili manje verovatno nije dovoljno za let i pored ogromne želje da se vine na porok seća ga još košmarna stvarnost zaslužena unapred potrošenim endorfinom zamor bića još traje kao što traje i sećanje…

Pročitaj više →

Kiša bi da se ubije – Milan Đorđević

Kiša prstima po tvom prozoru mrlja,mrmlja. Htela bi da uđe da se ubije. A ja vidim.Ležiš u postelji.I baš te briga. U mraku.Gola.Baš te briga. Raspustila kosu.Raširila butine. I gle, crne mahovine! A prst srednjak leve ruke,radi li radi! Zločinac,traži crvenu krestu. I zlaćani med već pocurio. I zoveš me…

Pročitaj više →

Svuda gde pogledaš – Isidor Igić

na vrhovima zgrada u glinenim posudama sa kamenjem visoko pod nebom su otkrivene opeke i niče zeleniš duge lijane lišća mi se dopadaju pokrile su zid to je simfonija zgrada prozor proslavljaju bele zastave napeta jedra od čaršava lepota je i ovde stigla moram da stanem i aplaudiram Deca i…

Pročitaj više →

Uspavanka – Marijana Blečić

Poplavio je Mjesec neopran U prvom plaču zabrojanih prstiju I nije bio kraj Igraj Ponesi ključ Osveti se stopama cvijeća koje juriša I vi knjige umotajte u bijele čarševe Daleko od zemlje Ćutite Znam ja kako umire kamenje Meni će opet zakopati ruke Stare kao vjetar u snu tamnog dječaka…

Pročitaj više →

Drugi dan – Marijana Blečić

Krajevi Sunca krvare u žeđi mostova Dok sakrijem godišnja doba U licem oblikovana slova Iznajmljuješ drugom svoje riječi A ja liječim pjesme obijenim snovima Neki putnik Pomiren sa pravilnom sjenkom Ponovljenog cilja Obećao me je sjećanju A ja sam trudna od jasnih metafora Neki crveni čamci za glasne tajne Dave…

Pročitaj više →

Putnik – Dragan Zarić

Noć je, poriv je jak, daljine, daljine imaju zov, krećeš bez osvrtanja, jer, šta ostavljaš iza sebe osim kilometara, koje si već prešao. Mesec je pun,  a put obasjan, putnik si, ides ka odredištu, mistični horizont koji te doziva, hrabro ideš napred, putnik si koji putuje. …

Pročitaj više →
1 2 3 4 6 7 8 9 10