Ne čitaju ništa
Već dugo
Iracionalno ne čitaju ništa
Da barem doznaju koliko nas ima
Male su penzije
Od kojih matora deca žive
Lopov formule ušećerenog pića
Donosi početak kraja krojaču sa zelenim očima
U čistilištima bolesni ne tuguju
Skrajnuti su
I ne znaju za sve to
Razbuktala se strogo kontrolisana bagra po selima
Seljaku
lošu tečnost nad vrelom kašikom prodali
Da zaborave očeve
“Siroma učenike u zaborav”
Nečiji je pogrešan dar
Surovim bahatom
I promenom krvi
Uspeli strašitelji u svom poslu
Eksperimentišu nad običnim čovekom
Bacanjem u mrak
Vole da gledaju mučne tuge silnih
Razbijenih porodica
Vole to
Da misle da su prvi igrači na ispovedanju
Da gase i pale svetlo
Ljube jedne druge
Ispred
Pred rukom upaljenim plavim plamenom
Tok Strašnika na crvenom jajetu će im se u dahu nametnuti
Tiho
U poslednjim danima
