Nemani riču, ječe krici Iz štala čije oči žarke Kroz ponor blistaju u tmici, A jezivi utopljenici U mrkloj noći grizu barke.

OSEĆAM DA JE BEZNAČAJNA BRIGA ZA SVETOM DA JE RADOST SAMO U SMRTI DOVOLJNA VIDIM DA MI JESMO I BIĆEMO BOŽIJI JER U TRENU TOM RAZUM JE U SRCU I PLAČE DUBOKO  DO IZLAZA IZ SVETA U PREDUKUS VEKA….   TO JE SVE JER ČOVEK OVDE JE NIŠTA

Jednoga dana kada osetiš Da menjaš se Poželećeš da kod mene dođeš I kažeš mi Sve ono Što propustima nazivao si Radosti će biti u tebi I naprasno ozdravićeš Tražićeš da ti pokazujem lepote Predele i divote Poželećeš da lepršaš U tom stajanju Opran Ali do tad Sačekaćemo Jer tvoje…

Misliš li Ti Da si izdao pleme? I da je čovek prvo čovek? Drugačiji nikada nisi ni bio… Jer ,svojoj duši daješ previše slobode Da te nosi ponosno. Vreme je da odabereš svoju veru. Zbog toga se pazi! Znaju oni koliko si slab. Ali , ne tuguj… Nisu ni blizu…

Zašto vas nema ? Molio sam vas Da mi utehu date, Pomoć pružite, Nadu hrabrite. Ništa od vas nisam ni tražio, Ni dobit ni korist, Samo malo ljubavi i pažnje. Vi ste sve to napustili i zaboravili. Zašto vas nema ? Kada sam vas molio kao Boga Dobrotom , u…

Nekako je napeto na početku puta Nisam sasvim svoj Lagani strah Stigli smo Ali zaboravio sam Da tu sam sa ciljem I ne osećam toplinu Već samo beskorisnu prazninu I takav oset držaće me Do kraja puta

U šumsku noć primaš jadne Obećanjima I lažnim zlatom U trnje obasuta Tvoj poredak je morskom blatu jadan Plimom poliven Tvoja leta kukavna U sumornu jesen pretvoriće Vatreni mač pravde Smisao ti tamo i leži

Iz ljubavi rođen Da savršen bude Kao svako dete bogu milo Sačekaće spas I vaskrsenje mrtvih Kroz suze milosne U tom vrtlogu života Jeffrey Smith

Vi imate potrebu da sečete, Stružete, Derete, Čupate. A i mi kao deca, voleli smo da gledamo Svinje kako kolju se same. Mačke su lizale krv, Čvarci se kuvali, Šnicle sekle, Šunke sušile. Sve te radosti siromašnih. Sava Šumanović

Koliko je reka popijeno, A tek pakla pojedeno. Moraće neko da dođe I da naplati. Skoro svi u zabludi, Žive i sanjaju, Da bez nas nema spasa. Zato životi naši predvidivi Postaju muk… Niko nikome bitan i vredan. No,nije to obzir… Jer, sve to mogu i bez nas. Ali,ne ostavljaju…

Zašto imate neodoljivu potrebu da dokazujete vašu pamet ? U tim godinama ? Ma hajde , gordost je to. Bolje je da okupaš se u kadi, odmoriš malo, pomiriš se sa sobom i kreneš u brdo iznad. Repentant Magdalene – Judith Fritchman

Znaš li ti nespremni Šta te čeka Ako sam ostaneš Nevera Glad I zaborav Prijatelja nećeš imati- Majku nećeš prepoznati Kao turbulentni zanesenjak Ponesen, U ropcu Plakaćeš Ako se ne pomiriš sa sobom I ne sagledaš svu brigu sveta Krvca će ti se u vodu pretvoriti… Dunav će te odneti…

Mračna je ova bolnica, prepuna  suza. U njima je i moj otac kome je sada svejedno . …… Kroz rešetke bolničke sobe, vidi se delta reke koja vodi u pakao, širokim putem pravo – niko neznajući ni kako ni zašto . O,stari moj o čemu li si sanjao tada ?…

UTVRĐEN U VERI  KAO SAN PRED JAVU U FAZI KOJA NE VIDI SUTRAŠNJI DAN   ŽALI BOŽE NESVESTI KOJA NUŽDU TVORI TVORI PROPAST JEDNOG SNA   GLEDATE ME TIM OČIMA UMIŠLJENIM I UPLAŠENIM ZA SEBE JER NISTE SIGURNI NISTE ODREĐENI U CILJU   NE VIDITE NI PAD  NI UZDIZANJE  DUSE…

U vreme ono Kada nas strah obuzme Malo svetla u dušama ostaće Mnogi robovi postaće Duhom ubogi   Onaj koji nema Dobiće   I biće taj kamen pobede U večnosti u svetlu zrak u pesmi zvuk radosti suza bolesti lek razum i savest