Evo to je to nepozvano Strano prisustvo evo ga Jeza je na pučini čaja u šolji Rđa što se hvata na rubovima našega smeha Zmija sklupčana u dnu ogledala Da li ću moći da te sklonim Iz tvoga lica u moje Evo ga treća je senka U našoj izmišljenoj šetnji…

Vi mislite bunca malarija? To je bilo, bilo u Odesi. “Doc’u u cetiri” rekla je Marija. Osam. Devet. Deset. Evo i vece u nocnu strahu bezi, vece decembarsko s prozora u magli U staracka ledja smeju se i rzu kandelabri. Mene vise prepoznati ne moze: ja sam zgrcena gomila zila….

Grenada sculpture Misliš li ti da radiš pravu stvar, kada kažeš da voliš da pomažeš ljudima? Nadaš se da će ti Bog uzvratiti ljubavlju…. A kako ćeš se tada pravdati, ako sa namerom sagrešiš, iskušenjima obasut?

Loše se osećam i imam strah od nečeg nepoznatog. Nisam ti ja više za ovaj posao, nemam ni snage ni volje . Moraću nešto da preduzmem, da se odmaram, da ne mislim o vama. Prepustiću se njoj da me vodi da me odvede što dalje od vas, jer, sa vama…

Moja suza njima ništa ne vredi   Brinem o njima a gorčinu osećam   Gledam ih  vidim ono što ne bi trebalo da vidim i sve to umesto njih podnosim i težinu i radost   Borbu vodim sam jer ni sa kim nemam da reknem ono što boli me  …

  Nemam tu konačnu reč da vam izustim da vam osvetlim put u mraku da lakše izađete iz tih tmina i okova   Nemam tu konačnu reč da vam izustim i pogledam vas osmehom radosnog sina na tom putu   Nisam se trudio do krvi da vam se nađem da…

Ako pomisliš da pišeš a ne možes nešto ili neko  ti ne dopušta .   Nemoj da pišeš onda, budi miran, čekaj.   To što ipak  budeš napisao, nije dovoljno nisi dobro napisao.   Nije dovoljno kada ti ideja nije na mestu u trenu, promisli dobro ili legni da spavaš….

Vi što strahujete da kao oni ne postanete, vi ste ti koji mrzite.   Sebe ste uzdigli do plavog neba, koje ne pripada vama.   Previše nas je danas, ali nije vaše da ubijate. Ko ste vi? Ko vam je dao za pravo?   Raznim naukama mučite nevine, potisnute i…

Celim bićem vas volim… Ali kako bez vas… Kada ta, moćna veza misli, nikada ne prestaje?   Nemoguće je vladati, rečima tim, u trenucima neopisivim.   Nesigurno je stajati tu.   A tamo dalje, na poljima iskušenja, gde nisu moja, niti vaša, gde pobede ne postoje, tamo se krije On….

Probao sam da budem pored tebe da držim te, da ne puštam te, sebično, samo za  sebe.   Ali ti, ne daš se.   Misliš da sama možeš, bez ruke pomoći, bez mene.   A ja eto, puštam te sada. Idi za njim i njegovom milošću.  

Život će se promeniti toga dana, kada očima budemo bili svedoci, našeg novog duha..   To nešto što mnogo znači ostaće u sećanju, kao muzika, koja kao anđeli, vode daleko, tamo amo, gde su vremena divna.   Vaša ideja i karma nas je vodila. I vodiće nas dalje, da lakši…

Violine tebi sviraju Da te razgale i ozare Sedam sveća gore da do perfekcije taj ton oslušne Dirigent kome je Bog jedan U kom gradu će se on zacariti Znaš li ti Svaki se ton čuje Ta akustika… I bilo je lepo U tom hramu Što čeka hiljadugodišnji mir Koji…

Razgovaram bez sagovornika kao da razgovaram s duhom, ne vidim mu razgovetno lika, čujem ga više srcem nego sluhom. Nema čudjenja, nema nesporazuma, razgovaramo kao vekovni znanci, otvaram širom vrata uma, reči iz podsvesti idu pravce. Govori mi što nikada inače neće mi reći ako se sretnemo. Znam šta mu…

BOGOJAVLJENJE- (audio zapis) odlomci iz poeme Matija Beckovic – Bogojavljenje

On je zaista verovao ljudima I u njihovu dobrotu I ne Nisu mu vraćali dobrim Ali.. Bez obzira On je verovao Verovao i pomagao… Ta skromna duša Neće biti zaboravljena