Ava Justin Ćelijski

Raniše me ljudi u srce, i mesto krvi potekoše suze. Nežna nebesa,evo vam kazujem svoju tajnu: mesto krvi u srcu imam suze. U tome je moj život, u tome je moja tajna. Zato plačem za sve tužne, za sve nedužne, za sve ponižene, za sve uvređene, za sve gladne, za…

Pročitaj više →

Loš Inok – Šarl Bodler

Sa ogromnih zidova manastira drevnih često Istina sveta gledala naslikana; to je grejalo srcaiskušenika revnih i blažilo hladnoću njihovih strogih dana. U ono doba kada Hristov je usev cvao, mnogi kaluđer,danas neznan a onda slavan, za radionicu svoju groblje je uzimao i Smrt je veličao na način jednostavan. -Duša je…

Pročitaj više →

Boga su ljudi ubili

Otrovali su se narodi sa svih strana lukavošću njegovom. Nisu se pošteno ni oprostili od spasitelja svoga, a već su u smrtni greh zagazili. Pogazili sva obećanja predstavljena Ocu. Primećeni su od velikih demona. Oni daruju im duvan,trnje i očaj na poljima, gde zlo iz zemlje crne izlazi noću… Zahvalni…

Pročitaj više →

Provincija

Licem u lice takvi smračeni mere jedni drugima grehove padove i uspone Podsmevaju se i potpaljuju tu gadnu narav Gaze sopstvena osećanja samo da svet vidi da oni brinu A nizašta drugo i ne brinu osim za svoju vatru na svome ognjištu Cock Robin

Pročitaj više →

Ulica Branitelja Zaspalih Duša – Emina Đelilović

Mrtva tijela idu napolje u veličanstvenoj noći strasnog opijanja. Jutros je pronađen živ čovjek u Ulici Branitelja Zaspalih Duša. Trebalo bi ga uputiti u pećinu. Gdje je nestao Zaratrustra? Trebalo bi mu otkinuti prst. Vlada traži ceremoniju. Inicijalizacija satanizma. Bacimo čini. Možda mrtvi napokon zaspu. antichrist-lars-von-trier

Pročitaj više →

Dopust za odlazak – Emina Selimović

Dejani Spakuj svoj kofer. Da! Možeš otići! možeš odnijeti svoj osmijeh, možeš odnijeti svoje orgazmične ruke koje me čvrsto drže živom, možeš odnijeti moju vedrinu, možeš odnijeti polovicu mene. Možeš odnijeti i moje snove i tvoje snove možeš. Možeš odnijeti sve, ali, da se brzo vratiš! Mjerenje boli je posao…

Pročitaj više →

Njena lepota

Suncem okupana Pored reke Ostavljena je da sedi sama Da razmisli Kuda takva I kako od jada da pobegne U šumi nedaleko Sedi smrt i čeka Čeka da taj trenutak otkuca I da po nju krene Ona se nije plašila Znala je da joj smrt za vratom diše Jer krivica…

Pročitaj više →

Gruz i ja – Valentina S. Topalović

Potrebno je mnogo truda Da je pod prstima ne rastočiš Kao krunicu pamuka. Njene usne su japanske. Neka bleda krv se nazire Pod sitnim, čajnim Pegicama. Moj si čovek Pečeno Sunce, Kako da ti ne bude muka. Sve je to Mleko i šećerni prah. Zato ne daš dodir. Umesto toga…

Pročitaj više →

Samokontrola

Zastrašujuća je ta bolest Koja te inercijom tera na zlo. Usađena je u mislima, I u početku se javljala svakodnevno. Uvek je uz novu, dobru i lepu misao, zakačena bila. Dolazila kao lopov u noći, Kao virus… Kvarila dobru nameru. Prelazila je preko bolova u duši, bez ikakvog srama. Otkrivala…

Pročitaj više →
1 2 3 4 20 21 22 23 24 25 26 27 28 37 38 39 40
 

Poslednje pesme

Arhiva