Ne dođeš li mi u leto, uopšte nećeš doći. Bolje da svoju žudnju pogrebem u zlu kob No da ikad poželim da leš napusti grob Pa opet danju da diše i krvari u noći. Ako pod zvezdama nećeš, ti me Zagrliti nikad nećeš, a noći srebrnastije od ove U mrak…

Ćuti dok ti govorim istinu, Ne prekidaj me! U ovom trenutku žive bića kojima nema broja, U ovom trenutku bezbroj tuđih glasova bruje. U ovom trenutku bezbroj tuđih misli sahranjuje te. A ti si živ čoveče! Tvoje oči još vide. Tvoje uši još čuju, Još uzdišeš, A ti si mrtav….

koju sam joj poklonio jer je dve godine nisam više koristio onda sam je podložio kraj peći sam joj rekao dve godine je već nisam ložio i sasvim sam zaboravio kako se ona loži a ona je rekla vidiš nije potrebno prvo umreti da bi se zaboravilo a ja sam…

Muzika sobi daje iluziju punoće U mraku umor funkcioniše kao izgovor za sve Bliskost samo povećava razdor Ćutanje mili niz usne Razmak između tela zjapi Razularen procep Ležeća utvara Maštam o trenutku oslobođenom smisla Vangelis

U pravilnim pukotinama noći Prvo bi nam ruke prohodale Hoću da opečemo Oproštene usne Oboljelim mrakom I ćutimo Ja nikada nijesam ni bila riječ lola schnabel – boundless

Stajemo. Kraj gospinih nogu fenjer trne. Stigli smo. Putnik želi san. Kočijaš lupa I viče : – Hej, krčmaru! – Ćutnju noći crne Pune besnim lavezom psi iz svojih rupa. Domaćin, bos, silazi. Kapija polako Jedno krilo otvara, krčmar jedno oko. Dah vetra gasi sveću. Sluškinja, pred mrakom Oči je…

Bože, zgrešismo, zalutasmo, postradasmo. Želesmo slobodu, postadosmo robovi. Tražili smo visine, survani bismo na dno. Oči naše iskaše svetlost, obori nas tama. Imasmo silu veliku, darove mnoge, umove britke, prelepa lica, glasove zvonke, kose negovane duge. Imasmo reči smele, počesto drske, manire fine. Ali ponajviše nosismo rane‚ tuge i boli,…

Marko Stamenković Ponekad mi se slučajno sasvim U topla jutra, il’ sumrak zvezdan Učini kao da plovim nebom U rasplinutih vidika bezdan. Učini mi se da vidim večnost Kada svežina ispuni zrak, Kad noćnik vetar s’ daljine pirne I proćarlija kroz prvi mrak. Negde u meni žive trenuci Puni vedrine,…

ne želim više znati dokle su došli socijalisti u venecueli moj djed se davno vratio iz revolucije s metkom u potiljku namjestio ispod sebe dva tri mezara i rata da ga ne žuljaju, i legao da spava ne želim više znati što su rekli oni koji o tome pišu ćutim…

Iz očekivanja se Jave mirisi i Nesanice sa ciljevima. Ne čekamo razjašnjenja od Gledanja u požnjeven sneg. Posle kiše, kada traje dobijeno, Nosimo oblake ispod krošnji, Bez straha. Ipak nađosmo utočište. Sva su mesta tužna, Iako je u njima Svedržitelj. Živimo i dok pobožni Lepo govore o promašenosti, A kasnije…

He is more than a hero he is a god in my eyes– the man who is allowed to sit beside you — he who listens intimately to the sweet murmur of your voice, the enticing laughter that makes my own heart beat fast. If I meet you suddenly, I…

Ne mogu da spavam Češem se Sve me svrbi Već je pola noći Željno očekujem pola pet Da mogu burek da pojedem Danima već ovo radim Vozim bicikl Sanjam U polu snu Danima već ovo radim Gledaju me A ja u njih buljim Danima već ovo radim A prestaću jednog…

U gradu svetla kurvi puno Ti ih gledaš sa željom U gradu  svetla vlada prostitucija Droga i njene žrtve Vreme je idealno Za šetnju Sa njom Strah si pobedio strahom od njih Sad je  ona samo tvoja I želja i strast Do zore je samo tvoja I da Svi to…

Napraviti mozaik od pokupljenih slutnji zaludan je posao Sastavljam obrise maglovite kolekcije komplikujem proces (strahovi se šunjaju stvaraju čudovišta) (razvijam tuđe filmove u glavi) Puštam da protutnji kroz organizam dovede do privremene paralize i ostavi splačine na papiru Bez većih posledica i ozbiljnijih usuda Raste rezistencija …

Naiđoše uspomene teško breme u nevreme isplivaše zla činjena teška mora ko pokora pa molitva sama dođe ko saznanje za kajanje [caption id="attachment_3740" align="alignnone" width="478"] Memories of previous Life – Prayer – Ashot Avagyan