Nema kiše Sivo nebo mučno jalovo Napeta koža suviše sluti Ne stiže (kap po kap) olakšanje Zatišje pred velike stvari Edward Gorey

U meni se ljulja kao za nevremena. Moram se prikupiti. Svakako se moram prikupiti. Ona ima dva velika oka koja me tri godine prije nisu gledala. Bože moj, gleda me! Istina je, ja sam njezin otac, držim je za ruku i krećem s njom prema parku. Ako me pita nešto…

Rastvorio sam te kao ružu da bih tvoju dušu vidio i ne vidjeh je. Ali sve okolo – obzorja zemlje i mora – sve, unedogled, bi ispunjeno beskrajnim i živim životom. Spomenik Huanu Ramonu Himenesu, na trgu Kabildo u Mogeru

Svaka upaljena sveća Sabira molitvu u zbor. Živi! “Učite od mrtvih… Prepustite se čistijima da vas operu. Neka vas ponese njihov samrtni ropac. Neka vas blagosiljaju”. “Samo sećanja na njih Od nas i traže”. Pokojnici. “Vama je lakše… Saterali ste ga i odbacili, Prepustili, Da se sam, U lavirintu beznađa…

Odrastao sam u gradu u kome je devedesetih godina svaka ulica imala bend. Ne mislim na velike gradove povezane dobrom saobraćajnom mrežom, sa velikim gradskim budžetima. Mislim na gradove bez bioskopa, pozorišta, kulturnih dešavanja. Grad u kome se preko jedne decenije na trafici mogao kupiti heroin, trodon, tramadol, valeron, sintrodon,…

Daleko od olujnih bregova,Neko se igra i izmešta unutrašnjost. Tako se mašta o ženi bele puti,Vraća u strah od snegova i očiju.Pred sobom napušteni Izrailj postajem.Daleko od svih slika, rodi se ostvarenje.Ne boli što je mnogo čekanja bilo,Nego hladna tuđa misao.Izmešteni lični predeli Nečije su sterilne pustinje i Ljubim te…

Mi se i ne viđamo više Ponekad samo čujemo priče kako drugi ljudi o nama govore Nekada smo sanjali novi vrli svet gledali u te blage daljine držeći se ne plašeći se Nekada smo i borbe dobijali obraz uz obraz olako u trenu u dahu A danas ovako razdovojeni borbe…

Pored žene stojiš pogledom u pod Nebo pamti zapamti to… Odlazi brat a ti kriješ reč Sakrij nerazumnu tragediju i pođi bratu Peter Paul Rubens – Two Satyrs

Okrenut leđima u beloj haljini vidiš samo sunce Mirišeš smrad goriva- iz utrobe vadiš nož… i iz utrobe vadiš NOŽ Lost At Sea

I Povijest mora biti pregažena! Gazi sa mnom na svjetlonosne budućnosne staze. Klikni širem nebu! Šetnjom tamnom izvest ću te u radosne oaze. Kroz trijemove ruža i mirta, a uz svirke kovrčaste, ti ćeš vlage ispunjenja liti, kada, vođen rukom boga i ritmom dirke, stopama almeje uđeš u Magic city….

Stvari su oko mene duboko sadržajne. Cvijeće ima značenja i riječi na rubu puta. Vode šapću u noći neiskazane tajne, i vjetar na mahove čudne maštanije šaputa. Oči životinja krijese se s voljom izraza. Kamen u brdu nasumce lik i smisao prima. Nesvijesna savjest pita se: zbilja, ima li izlaza…

Sanjam da su jednog jutra tamničari zatekli samice i okove prazne u tamnici mukloj gde su samičari umirali sami u grkljanu kazne. S dna senke vido sam oči zagnjurene, braću gde skidaju s čela kosu sedu, čuo sam ključare slobodom ranjene kako lude u tom praznom mukoredu. Pitaju tišinu: Kako…

kad mi nokti narastu toliko da ih ne mogu čistiti lutanje po svijetu se završava dolazim kući na kladi sjekirom odrubljujem svoje fine nokte sve dotle dok i crno ne ispadne slažem ih u kutijicu odlažem u biblioteku pamte mi priče s putovanja kad noću ugasim svjetlo čujem žamor u…

Misli su planom sabijane Da se prodire što dublje Da se satire šuma Sakrivana od zla…- Dobro sakrivana Od očiju pohotnih crva I ruku bezličnih Gori to polje Od želje Za mirom i zaboravom Gori to polje od želje Da zarasta u korov i prašumu Gori od želje Da se…

(Znaš) Bliskost je ustvari prijatno ćutanje Deljenje tišine Prostor je ionako pretovaren teškim zvucima bezrazložnim rečima Napor je shvatiti nesigurnost svih tih glasnih senki Uvek ću radije ćutati sa drvećem (Ne znaš) Erez Avny – Silence of Muse