Taj zadah hara milenijumom
Zaražen opseda upravne zgrade
Da okrvavi stepeništa i sobe
Po sili bolesti
Ni da se izdudnje neronska srca
U činovnicima mača
iskovanog po meri nadolazeće vatre
Oštrica je zmijska krljušt
Što se cakli otrovom odluke
Kada joj se na golom suncu primakneš
Goluždrav, ne i bezazlen
Na probu straha.
Svako vreme po svom tlocrtu
Kao medonosne laži,
slogani lepljivi za prste na vagi
Zakon je oštrač podozrivih sudija
Vratovi beli i na dželatima
Od miljenika bogova bezimeni leš.
Nikad suviše.
Srdit je ljudski izum
Juče i sutra spržiće pravična struja
Nečija kao ničija
Paljevine su slavne
I ti, u svoje vreme preraspodela
već rođenjem sa trakom oko mišice
pun zasluga stanuješ između svinja i zombija
opkoljen sjajem bodljikave žice
osluškuješ sudbonosnu prozivku:
I ti, i ti…