Ispunilo se vreme
Vidimo po nasmejanim likovima
Svetih
na koje liče neki od sadašnjih
Jer smo savremenici
pozvani da stupe za trpezu
koja objedinjuje svako doba
Tako da ni svod
više ne upućuje na nebo
Pored svečane odeće
prenesene na zimu u šumama
Bez snega
ali sa ublaženim trnjem
Između koga smo birali izlaze
A ono ćutalo na promisao svakoga
ko je odavde daleko
Ali i nas pored
Osim što ostavi ogrebotine
Rani deklarisanu gustinu tkanja
Izabrane pesme su za novo vreme
Presvukle duh
u sigurnost trajnih staza
I ono što je nekada mamilo tragače
za plodovima šuma
kao poznati glas
Sada nije varka pobeđene tišine
Jer ne se vraća samo eho u naručje očevo
Niti su preduslov radosti
ognjišta-natkrivi
Niti oštrimo drvo
za skidanje blata sa obuće
