Podmukla bolest U čoveku budi vatru probuđenja Grleći istinu I klasje života On se raduje Što mu je bol data Da se njom preseli Neka se spreme neznalice Što u zoni bezrižnih Čistotu neba gledaju I oni Pošteđeni i ušuškani Što Sreću svojataju majkom Jesen otkupa čeka na vas +52-4
Zabranjeno je plakati, a da se nešto ne nauči, probuditi se, a ne znati šta sa sobom, plašiti se svojih sopstvenih uspomena. Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono što želiš, odustati od svega zbog sopstvenog straha da ostvariš svoje snove. Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokušati razumeti sve što […]
Ti zemljo zaslužuješ bolje ljude, ne ovakve kao mi. Tebe zemljo nazivam majkom, ali te napuštam i odlazim daleko. Ti zemljo nemaš pravo da mi uzmeš za zlo, što me druga zemlja hrani. Tebi zemljo moja nisam bio dobar, zemljo moja…maćeho. +54-2
Every candle lit Gathers the prayers together. Live! ’’Learn from the dead… Let the purer ones wash you. Let their death rattle carry you away. Let them bless you.’’ ’’To remember them Is all they want from us.’’ The deceased. ’’It’s easier for you… You have hunted him down and abandoned him, Given up on […]
Leže na tom strašnom polju u tišini. Krv njina po zemlji grdnu lokvu čini; Grozni kopci njima kljuju drob rasuti; Po zelenom polju ti mrtvaci kruti, Iskrivljeni, crni, liče – o užasa! – Na nemani silne, zgromljene, bez glasa; Lobanje im nalik kamenju su belom Koje zima glača svojim lednim velom; A ruka zgrčena, tavna […]
Sa telom je najpre vodio boj pravi, al telo pobedi i on se uspravi. Tada protiv srca povede boj grubi; samo da nevinost i svoj mir izgubi. Onda protiv uma u boj se upusti; njegovo ga srce ponosno napusti. Sad rat preostade s Bogom da povede; kuca ponoć, Bog je nadomak pobede. +53-2
Dobar dan planeto, dolazimo u miru. Nemoj se plašiti, nećemo te dirati. Sve sto ćemo uraditi, malo ćemo te testirati, da vidimo ima li uslova za život na tebi. Mi smo sa Zemlje, prelepe, plave planete, utopije ljubavi, oaze lepote. Ma, sve nam je Bog dao i vazduh da dišemo, vodu da pijemo, ženu da […]
Oče naš otvori oči naše Da preko horizonta uputimo pogled iz duše Oko nam je okovano oko lanaca strasti Zaslepljeno bleštavim mrakom popasti Oče naš u tebe se uzdamo Da tebi ćemo poslednji uzdah da damo Ti udišeš svemir izdišeš ljubav Neka nas obasja dah tvoj sav +54-2
Kora hleba i čaša mleka Poslednje je što gledam Sunce i mesec Neka se novi rode Neka me ta misao odvede Što dalje iz ovog sela Zbogom mili Daleki pogledi moji Nisam ja dvorila tugu Da vam žalost u guše sabija Nepozvana je došla sama Zbogom mili moji Kupila sam kartu Za odlazak Za odlazak […]
Smrtniku nisu dana mnoga ljeta da se po svijetu šarenome šeta, da gleda lađe, trgove, zvonike, izloge tuđe, žene, stare slike. Sve naglo prođe, sve se brzo stiša, i dođe jesen u srce i kiša. Koljena klonu, oči trnu, pluća gasnu ko sanje, kao nadahnuća. I trudan putnik padne pokraj plota slušajuć žubor stotine života. […]
You can run on for a long time Run on for a long time Run on for a long time Sooner or later God’ll cut you down Sooner or later God’ll cut you down Go tell that long tongue liar Go and tell that midnight rider Tell the rambler, the gambler, the back biter Tell […]
Ko duplja džina što pogibe anit, jer htede drsko svod da robi zvezdan, i čije kosti već srasle u granit – u grotlu zija ponor, crn i bezdan. Od njega pastir svoja stada čuva, i burnih noći, kad se lomi građa, mlađima priča: – vitlac to je Stuva, noćas u muci majka mrtvo rađa. Kad […]
Strune sačinjene od jauka Brujanja zvona kroz Evropu Obešenih vekova O vi šine sto čvrsto vežete narode Svega nas je dvojica ili trojica ljudi Oslobođenih od svih veza Pružimo jedni drugima ruku Žestoka kiša koja raščešljava zanosne Te žice Žice izatkane Podmorski kablovi Vavilonske kule pretvorene u mostove Pauci – prvosveštenici Svi zaljubljeni koje je […]
Nema kiše Sivo nebo mučno jalovo Napeta koža suviše sluti Ne stiže (kap po kap) olakšanje Zatišje pred velike stvari +570
U meni se ljulja kao za nevremena. Moram se prikupiti. Svakako se moram prikupiti. Ona ima dva velika oka koja me tri godine prije nisu gledala. Bože moj, gleda me! Istina je, ja sam njezin otac, držim je za ruku i krećem s njom prema parku. Ako me pita nešto znam što ću kazati, sve […]
Rastvorio sam te kao ružu da bih tvoju dušu vidio i ne vidjeh je. Ali sve okolo – obzorja zemlje i mora – sve, unedogled, bi ispunjeno beskrajnim i živim životom. +50-2
Svaka upaljena sveća Sabira molitvu u zbor. Živi! “Učite od mrtvih… Prepustite se čistijima da vas operu. Neka vas ponese njihov samrtni ropac. Neka vas blagosiljaju”. “Samo sećanja na njih Od nas i traže”. Pokojnici. “Vama je lakše… Saterali ste ga i odbacili, Prepustili, Da se sam, U lavirintu beznađa snalazi”. +63-2
Daleko od olujnih bregova,Neko se igra i izmešta unutrašnjost. Tako se mašta o ženi bele puti,Vraća u strah od snegova i očiju.Pred sobom napušteni Izrailj postajem.Daleko od svih slika, rodi se ostvarenje.Ne boli što je mnogo čekanja bilo,Nego hladna tuđa misao.Izmešteni lični predeli Nečije su sterilne pustinje i Ljubim te zbog otvaranja očiju. +54-2
Mi se i ne viđamo više Ponekad samo čujemo priče kako drugi ljudi o nama govore Nekada smo sanjali novi vrli svet gledali u te blage daljine držeći se ne plašeći se Nekada smo i borbe dobijali obraz uz obraz olako u trenu u dahu A danas ovako razdovojeni borbe više i ne vodimo +58-2
Pored žene stojiš pogledom u pod Nebo pamti zapamti to… Odlazi brat a ti kriješ reč Sakrij nerazumnu tragediju i pođi bratu +530
Okrenut leđima u beloj haljini vidiš samo sunce Mirišeš smrad goriva- iz utrobe vadiš nož… i iz utrobe vadiš NOŽ +540
I Povijest mora biti pregažena! Gazi sa mnom na svjetlonosne budućnosne staze. Klikni širem nebu! Šetnjom tamnom izvest ću te u radosne oaze. Kroz trijemove ruža i mirta, a uz svirke kovrčaste, ti ćeš vlage ispunjenja liti, kada, vođen rukom boga i ritmom dirke, stopama almeje uđeš u Magic city. Prošlost je mora, i na […]
Stvari su oko mene duboko sadržajne. Cvijeće ima značenja i riječi na rubu puta. Vode šapću u noći neiskazane tajne, i vjetar na mahove čudne maštanije šaputa. Oči životinja krijese se s voljom izraza. Kamen u brdu nasumce lik i smisao prima. Nesvijesna savjest pita se: zbilja, ima li izlaza iz začarana kruga u pravilniku […]
Sanjam da su jednog jutra tamničari zatekli samice i okove prazne u tamnici mukloj gde su samičari umirali sami u grkljanu kazne. S dna senke vido sam oči zagnjurene, braću gde skidaju s čela kosu sedu, čuo sam ključare slobodom ranjene kako lude u tom praznom mukoredu. Pitaju tišinu: Kako može biti da nikoga nema […]
kad mi nokti narastu toliko da ih ne mogu čistiti lutanje po svijetu se završava dolazim kući na kladi sjekirom odrubljujem svoje fine nokte sve dotle dok i crno ne ispadne slažem ih u kutijicu odlažem u biblioteku pamte mi priče s putovanja kad noću ugasim svjetlo čujem žamor u kutijici sjećaju se svakog pozdrava […]
Misli su planom sabijane Da se prodire što dublje Da se satire šuma Sakrivana od zla…- Dobro sakrivana Od očiju pohotnih crva I ruku bezličnih Gori to polje Od želje Za mirom i zaboravom Gori to polje od želje Da zarasta u korov i prašumu Gori od želje Da se pohotni i bezlični Vrate razumu […]
(Znaš) Bliskost je ustvari prijatno ćutanje Deljenje tišine Prostor je ionako pretovaren teškim zvucima bezrazložnim rečima Napor je shvatiti nesigurnost svih tih glasnih senki Uvek ću radije ćutati sa drvećem (Ne znaš) +38-1
Kada odvojim prste od oblaka i skinem mrtve sa svoje kože Ostaću u sopstvenoj rečenici U strahu naracije U golim prefiksima Tvojih očiju. .. Ostaću u navici Na površini simbola Istrgnuta iz okvira pijanih slikara nesposobna da čujem koncept glasnika U čijim nastavcima i živim. .. Ostaću na slomljenom trotoaru vjetra i neću oticati dok […]
Kroz rešetke nebo teskobna duša pesnika-grešnika luta od zida do zida njegovog bića osam kubnih metara ili manje verovatno nije dovoljno za let i pored ogromne želje da se vine na porok seća ga još košmarna stvarnost zaslužena unapred potrošenim endorfinom zamor bića još traje kao što traje i sećanje na ljubav i izgubljeni spokoj […]
Kiša prstima po tvom prozoru mrlja,mrmlja. Htela bi da uđe da se ubije. A ja vidim.Ležiš u postelji.I baš te briga. U mraku.Gola.Baš te briga. Raspustila kosu.Raširila butine. I gle, crne mahovine! A prst srednjak leve ruke,radi li radi! Zločinac,traži crvenu krestu. I zlaćani med već pocurio. I zoveš me iz svog delirijum tremensa. A […]
na vrhovima zgrada u glinenim posudama sa kamenjem visoko pod nebom su otkrivene opeke i niče zeleniš duge lijane lišća mi se dopadaju pokrile su zid to je simfonija zgrada prozor proslavljaju bele zastave napeta jedra od čaršava lepota je i ovde stigla moram da stanem i aplaudiram Deca i psi šume kraj vode kotrljaju […]
Kako da vas koji ste ljubljeni odvrate od nemoći da možete živeti sa svima nama? Strah od toga da sebe vidite drugačije, da vas bezumlje obuzme, neće vas probuditi ili držati u tesnoj niti. Iskrenu želju potiskujete misleći o iskušenju… Nije to iskušenje. To vas svet zove, da se oprobate, da se nađete sa sličnima, […]
Poplavio je Mjesec neopran U prvom plaču zabrojanih prstiju I nije bio kraj Igraj Ponesi ključ Osveti se stopama cvijeća koje juriša I vi knjige umotajte u bijele čarševe Daleko od zemlje Ćutite Znam ja kako umire kamenje Meni će opet zakopati ruke Stare kao vjetar u snu tamnog dječaka Jer pjesme ne umiju da […]
Falling through pages of Martens on angels Feeling my heart pull west I saw the future dressed as a stranger love in a space-dye vest Love is an act of blood and I’m bleeding a pool in the shape of a heart Beauty projection in the reflection Always the worst way to start “But he’s […]
Obećana je nova zemlja Novi Jerusalim Novi život Večna pesma Vaskrs Obećan je odlazak u mir duši U radost rodu Nošeni silom dobra Obećan je nestanak odavde Mirnom savešću Poslednjom reči Pogledima ka Tebi +43-2
Krajevi Sunca krvare u žeđi mostova Dok sakrijem godišnja doba U licem oblikovana slova Iznajmljuješ drugom svoje riječi A ja liječim pjesme obijenim snovima Neki putnik Pomiren sa pravilnom sjenkom Ponovljenog cilja Obećao me je sjećanju A ja sam trudna od jasnih metafora Neki crveni čamci za glasne tajne Dave riječi po kiši A ja […]
I can see what the world has done to you I can feel the weight Feel the weight I can see what this life has handed you I can feel the weight Feel the weight This time, this time Things’ll work out just fine We won’t let you slip away This time, this time Things’ll […]
This mind is tired of war Of misery and pain A spirit wasting away Like rivers to the sea A spirit wasting away In this agony Unable to breathe Calm rivals fear On this earth Beneath A spirit wasting away In this misery The weariness of days A life turned relict Nothing else remains A […]
Pokrij oči i pođi za mnom. Krenimo putem, kroz prtine i gore, kroz zimsku noć. Pođimo stazama gde te ne mogu dozvati. Tamo gde te glasovi njihovi više ne more, da se vratiš, tom snu od života. Pođi za mnom i ne misli o svetu više. Zaboravi sve. +48-5
Noć je, poriv je jak, daljine, daljine imaju zov, krećeš bez osvrtanja, jer, šta ostavljaš iza sebe osim kilometara, koje si već prešao. Mesec je pun, a put obasjan, putnik si, ides ka odredištu, mistični horizont koji te doziva, hrabro ideš napred, putnik si koji putuje. +41-4
Čitav život sanjaš bolji svetu kome će život biti lepČitav život sanjaš isti sanu kome se rađa novi dan Probudi sePogledaj se +49-3
Ne dođeš li mi u leto, uopšte nećeš doći. Bolje da svoju žudnju pogrebem u zlu kob No da ikad poželim da leš napusti grob Pa opet danju da diše i krvari u noći. Ako pod zvezdama nećeš, ti me Zagrliti nikad nećeš, a noći srebrnastije od ove U mrak će da otplove Pre no […]
Ćuti dok ti govorim istinu, Ne prekidaj me! U ovom trenutku žive bića kojima nema broja, U ovom trenutku bezbroj tuđih glasova bruje. U ovom trenutku bezbroj tuđih misli sahranjuje te. A ti si živ čoveče! Tvoje oči još vide. Tvoje uši još čuju, Još uzdišeš, A ti si mrtav. Čoveče, ti si mrtav. Rodio […]
koju sam joj poklonio jer je dve godine nisam više koristio onda sam je podložio kraj peći sam joj rekao dve godine je već nisam ložio i sasvim sam zaboravio kako se ona loži a ona je rekla vidiš nije potrebno prvo umreti da bi se zaboravilo a ja sam rekao znaš najbolje je onda […]
Muzika sobi daje iluziju punoće U mraku umor funkcioniše kao izgovor za sve Bliskost samo povećava razdor Ćutanje mili niz usne Razmak između tela zjapi Razularen procep Ležeća utvara Maštam o trenutku oslobođenom smisla +270
U pravilnim pukotinama noći Prvo bi nam ruke prohodale Hoću da opečemo Oproštene usne Oboljelim mrakom I ćutimo Ja nikada nijesam ni bila riječ +28-1
Stajemo. Kraj gospinih nogu fenjer trne. Stigli smo. Putnik želi san. Kočijaš lupa I viče : – Hej, krčmaru! – Ćutnju noći crne Pune besnim lavezom psi iz svojih rupa. Domaćin, bos, silazi. Kapija polako Jedno krilo otvara, krčmar jedno oko. Dah vetra gasi sveću. Sluškinja, pred mrakom Oči je izbečila u tu noć, duboko. […]
Bože, zgrešismo, zalutasmo, postradasmo. Želesmo slobodu, postadosmo robovi. Tražili smo visine, survani bismo na dno. Oči naše iskaše svetlost, obori nas tama. Imasmo silu veliku, darove mnoge, umove britke, prelepa lica, glasove zvonke, kose negovane duge. Imasmo reči smele, počesto drske, manire fine. Ali ponajviše nosismo rane‚ tuge i boli, kojih ni sami nebismo svesni. […]
Marko Stamenković Ponekad mi se slučajno sasvim U topla jutra, il’ sumrak zvezdan Učini kao da plovim nebom U rasplinutih vidika bezdan. Učini mi se da vidim večnost Kada svežina ispuni zrak, Kad noćnik vetar s’ daljine pirne I proćarlija kroz prvi mrak. Negde u meni žive trenuci Puni vedrine, spokojni, čisti, A kada dani […]
ne želim više znati dokle su došli socijalisti u venecueli moj djed se davno vratio iz revolucije s metkom u potiljku namjestio ispod sebe dva tri mezara i rata da ga ne žuljaju, i legao da spava ne želim više znati što su rekli oni koji o tome pišu ćutim s onima koji ćute … […]
