Postoji neka tuga u očima istočnika, dok pohode neke druge gradove i druge zemlje, oni ćute i gledaju tuđe sudbine, sećajući se svega što su napustili. Postoji neka tuga u očima istočnika, raduju se svojima kad ih u tuđini vide, prepoznaju se po govoru, sećanju nekom, po ljudima koje spominju iz izbledelih uspomena. Postoji neka […]
There’s nothing special about it It’s either there when you’re born or not Gifted with talent are no big deal Welcome to the death of a century… Cause yesterday don’t mean shit What’s over is over and nothing between Yesterday don’t mean shit Because tomorrow’s the day you have to face There’s no rewinding time […]
Nismo uspeli, a hteli smo… jednostavno, nije nam se dalo, zvezde nam nisu bile naklonjene, okolnosti, krivicu svalismo na druge. Da smo hteli, da li bi smo uspeli? Bez volje, nema ni načina, ohladili smo se, srca okamenila, pogledi više nisu govorili ništa, nismo uspeli, da li smo hteli??? +28-1
Ne znamo se lično a kažu da smo rod život odvede ljude na razne strane svako se ukrca u svoj parobrod u stihije njima neznane i znane pesak vremena pokriva obrise lica iscrtanih u dinama životnih skrupula hodamo asfaltom neobelezenih ulica do kraja puta gde je ona usnula svako srce pod Suncem kuca za sebe […]
Ima nečeg čudnog u jutru u njegovom sjaju MORA da su moj san i DELOvi snoviđenja ima nečeg čudnog u mom snu NA VIDELO iznosi jutro i završava pesmom u kojoj uvek izgorim ima nečeg čudnog u meni u svemu vidim jutro ujutro sanjam svaki san pesmom završavam ima nečeg čudnog u mom snu i […]
Iz drugog sveta izvire život život greje pa imam utisak topline nema utehe za kratkovidog za drugi svet,ovo je san… vizija koju životom hrani deluje na nju i posmatra je uživa u evoluciji života sveti građanin građanin sveta +32-2
Remember to call my name I adore it If you call my name I implore it If w/ all these things we invoke here Call you out our name But be forwarned dear I don’t mind the pain We hear you call our name We adore it Hear you all these things That we invoke […]
Danas bih mogao raditi nešto korisno: Čistiti zaprljanu avliju, Rovariti zemlju i gurati u nju sjeme nekog budućeg cvijeća, Ili golim rukama sakupljati lišće prošle jeseni, satruhlo; Golim rukama milovati travu mokru od otopljenog snijega, Zakucati tarabu kroz koju se provlače psi bez gospodara; Mogao bih… Mogao bih svašta korisno raditi… Ali, Samo sjedim na […]
Ja Hodam po ivici racionalnog Ti Držiš graničnu liniju Lakim pokretom ruke Remetiš njeno mirovanje Linija drhti Gotovo neprimetno Pokrećem telo Osmehuješ se izazivački Ubrzavaš disanje Ravnotežu prebacuješ S jednog stopala na drugo Vijugava zmija mi je pod nogama Dok ne zamahnem Mačem koji držim Ne pomeraj se nepotrebno +32-1
Ni Rusija se ne smeši od Ovog postanja Mene ozbiljno ne zove Sa radosnima pod Krošnjama sklonjenim Zaspali imaju Vaskrslog U pećinama i jamama zemaljskim Ako se otme skriven osmeh vode sa pticom u sebi Kroz čitav život grč i izlaz ista su poluproleća Uzalud stežeš čeljusti preobražene za oproštaj Mi smo govorili Lazare, otvori […]
Da li sam to čuo da vrijeme je? Jedino poslušnici vremena likuju u promjene. Naše kazaljke su već odavno stale, A mi i dalje trčimo za satima. Jutra su pod uticajem noći, i podne je naša sačekuša zora. Da li sam to čuo da vrijeme je? Još jedno zvono je čak i podne odvuklo u […]
Godine prolaze, starost stiže, eto, lepota kopni, poput snega, onog po lepom aprilskom danu… lepota kopni. Život je kratak, ali, život je tako bogat pored tebe, jer mi imamo priču, mi prolazimo zajedno kroz sve. Ti i ja, mi imamo plan, mi delimo živote, mi smo tim, nas dvoje smo u svemu. Kad padnem ja, […]
Sam, poput severne zvezde na nebu, koja se pita, da li će ikad biti primećena? Sam, poput provincijalca u velikom gradu, koga razdire neizvesnost, sutrašnjeg dana. Sam, poput vojnika na mrtvoj straži, koji se pita, gde mi je voljena, sa kim je sada? Sam, bez igde ikoga, sa mnogo pitanja, a sa tako malo odgovora. […]
Još jedan prodje dan Uzburkan ko more. Duž pustih ulica svetiljke već gore. Nek srce umorno željno mirnih snova sada tiho plovi kroz ovu noć. Sa novim jutrom sve će isto biti ja to dobro znam. Do novog susreta sa vama Dovidjenja! Nek zvuci pesme te ispunjeni setom sad mirno plove kroz ovu noć. +37-3
Tremors of your network cause kings to disappear. Your open mouth in anger makes nations bow in fear. Your bombs can change the seasons, obliterate the spring. What more do you long for ? Why are you suffering ? You control the human lives in Rome and Timbuktu. Lonely nomads wandering owe Telstar to you. […]
rečima svojim popunjavam prazne prostore ovih umršenih pogleda ne pronalazim sebe u njima gubim se kao odraz davno ostavljenih pokreta polako se krećem, nečujno iako ne odustajem ostajem čujem zvuke, boje koje ne vidim hodnicima mojim, obojenim dodirom teško se predajem nestajem +340
Nije bilo reka, ni magli. Kao ljudi, bojali smo se mora. Gotovo je sa napuklim suvenirima; nađosmo, posle svih dosada, otkriven lik. Život, po koja figura, bez simbola. Sačuvani nameštaj, predeo planinski; ni Sparta, ni Markesov Makondo. Ni Urala, ni Urge, ni Vizantije, u nekoliko staništa. Ni reči velikih, jedino uzdah i nad začinima. Ni […]
Stojim na uglu ulice, naslonjen na trošni zid, kao ikona grada. Tu na uglu, gde se ulice ukrštaju, tu sam svoj na svome. U ustima dogoreva cigareta, pogledom pratim ljude oko sebe. Jedino što je ostalo je nadanje, da ću je videti još jednom, da će slučajno proći, baš tu na uglu ulice. +37-3
Takni malo odlaska u nešto drugo. To je kao tamno okno iza kojega se zna da je more. Šapni malo suplesačici u uho. Imaj popito nekog jakog pića; budi budala, budi samoblag. Naslućuj iza orkestra prostore. Ushtjedni zakoračiti kroz staklo i odšetati. Misli, da se događa čudo za male pare. +37-3
Čekam sunce na klupi u parku Preko puta od moga stana Pratim hod oblaka na nebu I zagrljenih parova Na stazi između borova Čitač novina s drugog kraja klupe Prati hod mojih pogleda Ljubav nije oduvek postojala Nju je znate izmislila sirotinja Da bez dukata dođe Do slatke ženske brave I pravog muškog ključa +40-3
Tkam jedno platno, Prostire se celom dužinom mog života. Na njemu se prepliću niti kojima nema broja, Mali oblici sa velikim. U raznim bojama se sudaraju, Tople i hladne boje, Gradeći neki oblik. Provlačenjem niti kroz potku pravim novi korak u svom životu. +46-2
Dvadesetprvi. Noć. Ponedeljak Silueta predsedništva u tami. Jedan bezveznjaković – ko zna zašto – je izmislio priču da ljubav postoji na ovoj zemlji. Ljudi mu veruju, možda zbog lenjosti ili dosade, žive tako: čekaju na sastanke grozničavo, sa strahom, i kada pevaju, pevaju o ljubavi. Ali istina se nekima sama otkriva, i njima tišina nađe […]
Nisu krivi što su im u detinjstvu pričane bajke i sve želje ispunjavane. Kao i onda, tako i sad, kad im se nešto ne svidi, ljute se. Oni su i sad deca, stoga, nemojte se ljutiti na decu. Kad bi mogli, po ceo dan bi se igrali, ali su im tela sada preslaba, prespora, predebela… […]
Zabranjeno je plakati, a da se nešto ne nauči, probuditi se, a ne znati šta sa sobom, plašiti se svojih sopstvenih uspomena. Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono što želiš, odustati od svega zbog sopstvenog straha da ostvariš svoje snove. Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokušati razumeti sve što […]
Ti zemljo zaslužuješ bolje ljude, ne ovakve kao mi. Tebe zemljo nazivam majkom, ali te napuštam i odlazim daleko. Ti zemljo nemaš pravo da mi uzmeš za zlo, što me druga zemlja hrani. Tebi zemljo moja nisam bio dobar, zemljo moja…maćeho. +54-2
Leže na tom strašnom polju u tišini. Krv njina po zemlji grdnu lokvu čini; Grozni kopci njima kljuju drob rasuti; Po zelenom polju ti mrtvaci kruti, Iskrivljeni, crni, liče – o užasa! – Na nemani silne, zgromljene, bez glasa; Lobanje im nalik kamenju su belom Koje zima glača svojim lednim velom; A ruka zgrčena, tavna […]
Sa telom je najpre vodio boj pravi, al telo pobedi i on se uspravi. Tada protiv srca povede boj grubi; samo da nevinost i svoj mir izgubi. Onda protiv uma u boj se upusti; njegovo ga srce ponosno napusti. Sad rat preostade s Bogom da povede; kuca ponoć, Bog je nadomak pobede. +53-2
Dobar dan planeto, dolazimo u miru. Nemoj se plašiti, nećemo te dirati. Sve sto ćemo uraditi, malo ćemo te testirati, da vidimo ima li uslova za život na tebi. Mi smo sa Zemlje, prelepe, plave planete, utopije ljubavi, oaze lepote. Ma, sve nam je Bog dao i vazduh da dišemo, vodu da pijemo, ženu da […]
Oče naš otvori oči naše Da preko horizonta uputimo pogled iz duše Oko nam je okovano oko lanaca strasti Zaslepljeno bleštavim mrakom popasti Oče naš u tebe se uzdamo Da tebi ćemo poslednji uzdah da damo Ti udišeš svemir izdišeš ljubav Neka nas obasja dah tvoj sav +54-2
Smrtniku nisu dana mnoga ljeta da se po svijetu šarenome šeta, da gleda lađe, trgove, zvonike, izloge tuđe, žene, stare slike. Sve naglo prođe, sve se brzo stiša, i dođe jesen u srce i kiša. Koljena klonu, oči trnu, pluća gasnu ko sanje, kao nadahnuća. I trudan putnik padne pokraj plota slušajuć žubor stotine života. […]
You can run on for a long time Run on for a long time Run on for a long time Sooner or later God’ll cut you down Sooner or later God’ll cut you down Go tell that long tongue liar Go and tell that midnight rider Tell the rambler, the gambler, the back biter Tell […]
Ko duplja džina što pogibe anit, jer htede drsko svod da robi zvezdan, i čije kosti već srasle u granit – u grotlu zija ponor, crn i bezdan. Od njega pastir svoja stada čuva, i burnih noći, kad se lomi građa, mlađima priča: – vitlac to je Stuva, noćas u muci majka mrtvo rađa. Kad […]
Strune sačinjene od jauka Brujanja zvona kroz Evropu Obešenih vekova O vi šine sto čvrsto vežete narode Svega nas je dvojica ili trojica ljudi Oslobođenih od svih veza Pružimo jedni drugima ruku Žestoka kiša koja raščešljava zanosne Te žice Žice izatkane Podmorski kablovi Vavilonske kule pretvorene u mostove Pauci – prvosveštenici Svi zaljubljeni koje je […]
Nema kiše Sivo nebo mučno jalovo Napeta koža suviše sluti Ne stiže (kap po kap) olakšanje Zatišje pred velike stvari +570
U meni se ljulja kao za nevremena. Moram se prikupiti. Svakako se moram prikupiti. Ona ima dva velika oka koja me tri godine prije nisu gledala. Bože moj, gleda me! Istina je, ja sam njezin otac, držim je za ruku i krećem s njom prema parku. Ako me pita nešto znam što ću kazati, sve […]
Rastvorio sam te kao ružu da bih tvoju dušu vidio i ne vidjeh je. Ali sve okolo – obzorja zemlje i mora – sve, unedogled, bi ispunjeno beskrajnim i živim životom. +50-2
Daleko od olujnih bregova,Neko se igra i izmešta unutrašnjost. Tako se mašta o ženi bele puti,Vraća u strah od snegova i očiju.Pred sobom napušteni Izrailj postajem.Daleko od svih slika, rodi se ostvarenje.Ne boli što je mnogo čekanja bilo,Nego hladna tuđa misao.Izmešteni lični predeli Nečije su sterilne pustinje i Ljubim te zbog otvaranja očiju. +54-2
I Povijest mora biti pregažena! Gazi sa mnom na svjetlonosne budućnosne staze. Klikni širem nebu! Šetnjom tamnom izvest ću te u radosne oaze. Kroz trijemove ruža i mirta, a uz svirke kovrčaste, ti ćeš vlage ispunjenja liti, kada, vođen rukom boga i ritmom dirke, stopama almeje uđeš u Magic city. Prošlost je mora, i na […]
Stvari su oko mene duboko sadržajne. Cvijeće ima značenja i riječi na rubu puta. Vode šapću u noći neiskazane tajne, i vjetar na mahove čudne maštanije šaputa. Oči životinja krijese se s voljom izraza. Kamen u brdu nasumce lik i smisao prima. Nesvijesna savjest pita se: zbilja, ima li izlaza iz začarana kruga u pravilniku […]
Sanjam da su jednog jutra tamničari zatekli samice i okove prazne u tamnici mukloj gde su samičari umirali sami u grkljanu kazne. S dna senke vido sam oči zagnjurene, braću gde skidaju s čela kosu sedu, čuo sam ključare slobodom ranjene kako lude u tom praznom mukoredu. Pitaju tišinu: Kako može biti da nikoga nema […]
kad mi nokti narastu toliko da ih ne mogu čistiti lutanje po svijetu se završava dolazim kući na kladi sjekirom odrubljujem svoje fine nokte sve dotle dok i crno ne ispadne slažem ih u kutijicu odlažem u biblioteku pamte mi priče s putovanja kad noću ugasim svjetlo čujem žamor u kutijici sjećaju se svakog pozdrava […]
(Znaš) Bliskost je ustvari prijatno ćutanje Deljenje tišine Prostor je ionako pretovaren teškim zvucima bezrazložnim rečima Napor je shvatiti nesigurnost svih tih glasnih senki Uvek ću radije ćutati sa drvećem (Ne znaš) +38-1
Kada odvojim prste od oblaka i skinem mrtve sa svoje kože Ostaću u sopstvenoj rečenici U strahu naracije U golim prefiksima Tvojih očiju. .. Ostaću u navici Na površini simbola Istrgnuta iz okvira pijanih slikara nesposobna da čujem koncept glasnika U čijim nastavcima i živim. .. Ostaću na slomljenom trotoaru vjetra i neću oticati dok […]
Kroz rešetke nebo teskobna duša pesnika-grešnika luta od zida do zida njegovog bića osam kubnih metara ili manje verovatno nije dovoljno za let i pored ogromne želje da se vine na porok seća ga još košmarna stvarnost zaslužena unapred potrošenim endorfinom zamor bića još traje kao što traje i sećanje na ljubav i izgubljeni spokoj […]
Kiša prstima po tvom prozoru mrlja,mrmlja. Htela bi da uđe da se ubije. A ja vidim.Ležiš u postelji.I baš te briga. U mraku.Gola.Baš te briga. Raspustila kosu.Raširila butine. I gle, crne mahovine! A prst srednjak leve ruke,radi li radi! Zločinac,traži crvenu krestu. I zlaćani med već pocurio. I zoveš me iz svog delirijum tremensa. A […]
na vrhovima zgrada u glinenim posudama sa kamenjem visoko pod nebom su otkrivene opeke i niče zeleniš duge lijane lišća mi se dopadaju pokrile su zid to je simfonija zgrada prozor proslavljaju bele zastave napeta jedra od čaršava lepota je i ovde stigla moram da stanem i aplaudiram Deca i psi šume kraj vode kotrljaju […]
Poplavio je Mjesec neopran U prvom plaču zabrojanih prstiju I nije bio kraj Igraj Ponesi ključ Osveti se stopama cvijeća koje juriša I vi knjige umotajte u bijele čarševe Daleko od zemlje Ćutite Znam ja kako umire kamenje Meni će opet zakopati ruke Stare kao vjetar u snu tamnog dječaka Jer pjesme ne umiju da […]
Krajevi Sunca krvare u žeđi mostova Dok sakrijem godišnja doba U licem oblikovana slova Iznajmljuješ drugom svoje riječi A ja liječim pjesme obijenim snovima Neki putnik Pomiren sa pravilnom sjenkom Ponovljenog cilja Obećao me je sjećanju A ja sam trudna od jasnih metafora Neki crveni čamci za glasne tajne Dave riječi po kiši A ja […]
Noć je, poriv je jak, daljine, daljine imaju zov, krećeš bez osvrtanja, jer, šta ostavljaš iza sebe osim kilometara, koje si već prešao. Mesec je pun, a put obasjan, putnik si, ides ka odredištu, mistični horizont koji te doziva, hrabro ideš napred, putnik si koji putuje. +41-4
Čitav život sanjaš bolji svetu kome će život biti lepČitav život sanjaš isti sanu kome se rađa novi dan Probudi sePogledaj se +49-3
