Kretoše u neosvitnost dana tragom
pepela u čijem nestadoše plamu
razvenčaše ih sa suncima rasparčane zvezde
Vragom proglasiše boga i utamničiše tamu.
Crnilom mastila i prokletstvom krvi
ambise pretvoriše mrtvilom u putanje
pa njima odoše potonji i prvi
da osluškuju grobno šaputanje.
Ukletih reči sa usudom da objave
poslednje zrno svetskog peščanika
koje grobnicom osmehnutom preti.
Jutrima koja bi tek da se zaplave;
u ogledalu krvavom bez lika
gde postadoše i sami ukleti.
