Mozak miruje
al’ ispod mora teče vreli kamen
grob podriguje
proždraće mi kosti ako stanem
istetovirani strah
na tvojim obrazima jeca
ti si samo njegov podstanar
Smrtno ozbiljan
bez oca i bez prijatelja
prazne godine oko tebe tužno lete
sta ćes ti sa njima
i sta će one s tobom takvim
Ti si revidirao stav
pedeset puta
čas si rođen kao musko
čas k’o žensko
koga je to briga
sam znaš, rodjen si k’o pička
Gde je granica
ja nisam siguran da postoji
sta je cilj
ili trčimo u krug bez cilja
Put od tebe do mene
sa hiljadu rupa
k’o Kumodraška ulica
nemam vremena da čekam
da se ubiješ
Skloni me
ja neću inat tvoj životom da platim
slomi me
eto, nisam uspeo da shvatim
ubij me
Ti to možes da uradiš sa svakim
ako sve vidi, sto se pravi blesav
sto ne otera sva govna u nebesa
Zadah osvete kruži iznad moje glave
zar da ubijem
da se prestrojim u pleme
ljudi gutaju suze
Zvaću sopstvene zube
nije krv sa krova ruske crkve
težak slučaj pakla
teško da ima ista strašnije
Budi me
pre nego poželim da umrem u snu
ubij me, svima za primer
raskomadaj moj trup
skloni me, vidim tvoj strah
to niko ne sme da zna
