Ne dođeš li mi u leto, uopšte nećeš doći.
Bolje da svoju žudnju pogrebem u zlu kob
No da ikad poželim da leš napusti grob
Pa opet danju da diše i krvari u noći.
Ako pod zvezdama nećeš, ti me
Zagrliti nikad nećeš, a noći srebrnastije od ove
U mrak će da otplove
Pre no što uzdahneš moje ime.
Zar te ne zove
Ni titraj sveće?
Ni zora, ni letnje veče?
Tad, znači, ništa neće.
