Kratke priče

Kompresija vremena i lažna iluminacija većine – Marko Vlašić

by admin

Hajde reci mi Ti
Ne Ti
Ti mi reci
Koji je datum odrednica?
Nismo li mi seme-
Koje nema veze više sa tobom?
Pitanje bez pitanja

Ako nam je rečeno da čuvamo tajnu
Dobro
Čuvaćemo je…
Sve ostalo su bezuspešne probe ljudi

Ništa neće moći da promakne…
Teturaćemo se po svetlu još dugo
A znakovi će prolaziti neokrnjeni
Verovatnoća i novi tok

Ruka u vodi
Koja vodi ka izbavi
Sastaviće oba sveta
I okrenuće drugu stranu karte
Napravljenu još u starom veku
(magna carta)

Govori tela i mržnje
Otkriće sve što se tajno traži
Sve
Što može biti dokaz od istine

To će videti odabrani
Odvojeni od sedmog kolena
Koje pitam…
Imamo li još vremena?

Vasilyev -Illumination in St. Petersburg. 1869

Vasilyev -Illumination in St. Petersburg. 1869

 


01- Marko Vlašić

by admin

Sistem je nastao iz interesa manjine

Razni sistemi koji vladaju danas
Svi oni govore indirektno
“Ti si rob po rođenju
Tebe ja posedujem
Ništa nije tvoje
Ako ja to ne odobrim”

Neko je tražio da se mnoštvo stvori
Kako bi se sakrilo sve što nije dobrota

“Neka društvo osudi”!
To je rekao On
Jedan čovek ili nekoliko njih
Dobro sakriveni iza etikete

Dakle
To funkcioniše
Radi svoj posao vrlo dobro
I radiće svoj posao još dugo

Ništa nije ostvareno
Ništa dovoljno ne postoji
Ako društvo ne odobri
Postoji samo život u konzervi

Društvo naprednih ideja izbavljeno od digitalnih lanaca
Nepostojećih dugova
Ne može da bude uspostavljeno
Ne može da funkcioniše
Ne
Bar za još neko vreme

Prave misli iluminacije sređuju stanje
Otvaraju um
Tok i cilj postojanja
Raste potreba za znanjem

01101101 01001001 01010010
01001001
01001100 01101010 01110101 01000010 01000001 01110110
01010011 01010110 01001001 01001101 01000001

Philippe Caza -The Robot Who Dreams

Philippe Caza -The Robot Who Dreams


Korak do konačnog raskida – Marko Vlašić

by admin

Na zapadnoj strani nisu znali
Kako da se nose sa toliko bogova
Opstajali su zahvaljujući odricanju

Učeći od starih plemena
Tražili su sopstvene bogove
Da bi se utehom odvojili od svega
Što će ih kasnije
Gurati u propast

Nisu znali da će ih mnogobrojne slike budućnosti
Odvesti na put bez povratka

Sve što su poricali i odbijali
To Nepoznano
Vraćalo se mnogostruko
Često sa velikim teretom
Za porod

Mastilo se trošilo
Da opiše stanje nacija
Da olakša borbu

Pravili su se brodovi
Koji su u dva navrata
Prevozili duše
Nesigurne duše u svoje postojanje

Prihvat je bio težak
Ali sa porukom
Da će sutra biti svetla
Svetla svima
Koji izdrže teret vremena

Tada se moglo nešto i učiniti
Moglo je biti sve drugačije
Lakše
Srca su mogla biti lakša od tasa
A osmesi sigurni

Nakon toga sve je ipak bilo otkupljeno
Sav teret zapadne strane
Zauvek je ostao kopija bogova
Koji čekaju na horizontu crvenog neba

American Gods

American Gods

 


Uređaj za dobro raspoloženje – Nenad Danilović

by admin

ZAPISNIK

– 7 cigareta
(po 2 “vinstona”, 2″lakija”, i 3 “motane” duvanom)
– šolja kafe
(crne,turske,bez šećera)

Gledao je u televizor,ali nije video sliku koja se emitovala na ekranu.On je pred očima video drugu sliku.Film.Pokretao ga je i vraćao pokušavajući da shvati gde je pogrešio.

Pre dve večeri kod njega je došao prijatelj koga nije video godinama.Radio je po Nemačkoj pa u Britaniji po njegovim rečima,da bi na kraju završio u Sloveniji.
Stevan Lazarević otišao je odavno,ali znao je da u Oskaru ima sagovornika za teme koje su ga interesovale.
Oskar nikada nije želeo da trajno napusti svoj gradić na jugoistoku zemlje.
Dugo su te večeri pričali kako je njima detinjstvo ,kasnije dečaštvo i mladalaštvo bez silnih visokotehnoloških uređaja bilo neuporedivo lepše.
Oni su se družili,razmenjivali ploče i trake,knjige,diskutovali o svetu u kome žive.

Sada 2017.to je bilo nezamislivo.

– Pazi ovo Oskare-obratio mu se Stevan-sedim ja danas u kafiću i gledam te mlade ljude.Sede kao ekipa, a svako je zagledan u svoj mobilni telefon.

2.
Oskar se gorko nasmeši.
– Ma znam Pionire-(obratio se prijatelju po nadimku po kome su ga svi inače i znali).
– Izašao sam prošlog vikenda sa mojim starim drugarom Vešcem i video upravo to.

Oskar se prisetio kako je baš to rekao Vešcu gledajući ih.
– Vidi druže,dva momka,dve devojke,kao izašli da zajedno popiju kafu,a svako bulji u svoj uređaj kao da ostali nisu prisutni.
Pa kakve će oni uspomene zajedničke da imaju?
Mi bar imamo sećanja na svoja druženja.

– A da mi njih pustimo da svoju mladost potroše kako oni žele-mudro mu je odgovorio prijatelj koji se zvao Igor,ali ga je Oskar prekrstio u Veštac zbog nekih ispunjenih pretskazanja.
“Beži od mene-plašiš me”-šalili su se i tako je Igor zaradio nadimak Veštac.Doduše,
tako ga je zvao samo Oskar.

– Pa to ti pričam-skoro uzviknu Pionir-pogledaj!!!-reče vadeći neki uređaj koji je Oskaru ličio na tranzistor veličine pola cigle,sa par antenica i nekim lampicama.-Ovo je ometač mobilnih telefona i ostalih sličnih uređaja.Nabavio sam ga u DŽermaniji, na crno.Idemo sutra da ih nateramo da se druže.

3.
– Dogovoreno-k’o iz topa Oskar prihvati ideju.
Sutra u 11 pre podne izašli su na kafu u novootvoreni kafić.
Kafić koji je bio na mestu sto puta boljeg mesta za izlazak i koji je propao zato što nije hteo da proda dušu.Nije hteo da mu se tu vrte narodnjaci,dizelaši,starlete,korvete.
I propao je.Zapalio na Maltu.I spasio dušu.”Dedino”-kako ga je Oskar zvao.

I zaseli su Pionir i Oskar,naručili po espreso,jer tu se “turska” ili “obična” ,kako je već ko zove – kafa nije kuvala.
To je bio FENSI KAFIĆ sada.Iz zvučnika grakće neka domaća pevaljka uz orijentalnu melodiju.
Ali nije to ono što je njima bilo važno.
Znali su zašto su došli.
Pionir neprimetno svoj uređaj”pusti u pogon”.
Za nekoliko minuta počeli su da se vrpolje,da se zagledaju,ali su ubrzo počeli da komuniciraju između sebe.
Počeli su čak i da se šale,pa su čak pričali sa ljudima za susednim stolovima.
Na trenutak se više ni muzika nije čula.
Ta mladost u “modernom” kafiću ponašala se onako kako su Oskar i Pionir želeli da bude.Da se druže.

4.
Oskar je kući otišao zadovoljan.
Ceo dan nije uključio ni jedan jedini moderni uređaj.Čak ni televizor.
Legao je dosta rano i onako zadovoljan učinjenim,zaspao je kao top.
Probudio se rano i krenuo do obližnje prodavnice da kupi hleb.
Kroz osmeh je pozdravio Vesnu,devojku koju je znao 100 godina i koja je u ruci već držala kesu sa hlebom i tetrapakom jogurta od pola litra.
Ono što je Oskar pazario svako jutro.
Onda ga je uz uobičajeno
-Kako smo jutros?-upitala i da li je čuo da je devojčica iz drugog dela grada “Gornjeg Grada”kako su ga meštani zvali, preminula.
Petogodišnje dete.
-Pa kako se to desilo?-pitao je Oskar s tugom u glasu.
-Najobičnija glupost-odgovori mu Vesna-puklo joj slepo crevo,došla hitna,ali nikako da nađu dežurnog hirurga.Ima tri mobilna telefona i na sva tri je bio nedostupan.
Oskar je već bio utrnuo.
-Priča se da je bio u ovom novom kafiću u centru i da tamo nešto nije bilo u redu sa signalom.Bog će ga znati,ali male Bojane više nema.

5.
Nije znao kako je stigao do kuće.
Seo je i zagledao se u televizor.
Ali nije video ono što se emitovalo kroz ekran njegovog prijemnika…

-KRAJ-


Bura veka – Marko Vlašić

by admin

Kada pokreneš poštene da razmisle barem malo
Ti znaš da si na pravom putu
I da će možda kupiti ideju
Ukradenu od nepoštenih
Koji vrlo dobro kriju kalkulator

Krupan je zalog
Da se narodu vrati moć

Nastavljaš da se ponašaš
Vođen inercijom
Koja vodi prevrtvljive
Što se bogate na tebi
Na nama

To su misli koje te spuštaju do dubina
Boravak bez izbave

Krug je otvoren
Novac je pušten u etar

Sada je tvoja garancija menica
Druga ruka
Lažni zalog
Lažno pokriće

Nudiš posao svima
Koji će raditi za njih
Za one
Koji nas drže u šaci
Čitavu bedu u šaci

Ne razmišljaš o njegovom porezu
Dugu koji čeka naplatu

Ne donosiš ništa osim lažnog dobitka
Zajam sveta
Đavolja kreditna sposobnost

Prevaziđena misao postaje zla mecena
Da se ne radi po pravilu
Što živi
U pogrešnom sistemu vrednosti

Niko ne garantuje zlatom ili srebrom
Niko ne zna za bogatstvo koje buržuj daje poštenom
Nikada niko neće ni saznati

Pravično će postupiti oni
Jednoga dana
Kada utopija razmene
Postane dostupna svima

Black Art in America

Black Art in America


Čovek bez vida – Novak Ristanović

by admin

Čovek bez vida živi u ulici bez broja, u gradu bez imena.
Sluša muziku bez reči dok čeka bez strpljenja pravdu bez istine.
Besni bez srdžbe idući putem bez povratka ka zemlji bez obećanosti.
Čovek bez vida želi bez strasti da oseti bez čula.
Zarobljen bez okova u rupi bez dna, tunelu bez svetla na kraju (bez početka).
Čovek bez vida sanja bez snova da sa planine bez marsovaca opčinjen pogledom bez horizonta napiše pesmu o čoveku bez vida.
Vreme teče bez sata, bez Sunca od jutra do mraka. Živi u svetu bez svetla.
Čovek bez vida bolestan bez boli bez rezerve voli jedinog stvora stvorenog od Boga koji je ostao uz njega kada nikome ne treba.
Razmenjuju ljubav bez dodira, misli bez reči.
Žive u kući bez prozora, u zenitu tame on i njegov kum bez prstena, majka bez brige, svetitelj bez ikone, njegovo sve… srce, oči,spas, najbolji prijatelj. Njegov pas!
Koliko je čovek bez vida bez posebnih potreba?
Koje su naše potrebe?
On nas vidi, a mi njega?!

Stephen Jones

Stephen Jones

 


Pijanica – Silvija Stojić

by admin

Šta ti znaš o smrti? Pijanice jedna obična…ološu, poslednji čoveče! O čemu ti pričaš ako već ne pričaš o mučnini, o bolovima…ono, znaš, kad te kosa boli jer više nema šta da boli, a da već nije. Glupane jedan, najgluplji! Nema tebe ni šta da boli, glup si, previše. Sve su to laži, samo obične laži, samo obične igrice za bezbrigu. Misliš da igraš bezbrigu zato što si odlučio da te ništa ne boli? Misliš da si pobegao nekud? Ahahah….kakvo slepilo! Uhvati je za kosu, ona voli kad je boli, navikla je. A znaš kako kažu da se od navika ljudi teško odvikavaju. Ubodi je prstom u oko, a onda je udari u stomak. Ups..šta je bilo…prejako, a? Plakala, kažeš. Pa jbg, nisam ja kriva što ti ne umeš da biješ. To je bila metafora, bre! Šta kažeš, viski hoćeš? Haha, pa nema dragi, al daću ti ovu domaću, evo malo. Za srećan put. Nemaš gde da ideš? Pa naravno da nemaš gde da ideš kad ne znaš ni kud si pošao. Po lek za malu što si je pretukao? Pa otišla je mala, e moj….Otišla je ona….nego ti igraš bezbrigu, a ne znaš da igraš.

harding meyer-portrait

harding meyer-portrait

 


Ošišana – Silvija Stojić

by admin

Ima ta žena neka, u crveno boji kosu. Šta ja znam, srećemo se tako na
ulici. Ja pijana, ko po običaju, ona uvek nešto našminkana. Il
našmrkana, bem li ga. Šta ja znam… dali mi neku dioptriju, kažu – nosi
ih za daljinu! A ja na daljinu odlično vidim. Nego kad mi se približe
ti, ti..nekakvi, što boje kose i trepavice, pa onda ne znaš dal su
našminkani il našmrkani, jer ti doktor nije dao dobru dioptriju. A ima
i onih, Bože, kakvih sve ima, raznih ima na ulici, raznih! – ima onih
što se češljaju. Ti su mi najčudniji. Ja sam lepo, bas pre neki dan,
bila kod Seke komšinice i rekla joj: ”Seko, sve šišaj! Sve, da ne
ostane ni dlaka.” I Seka, dobra, šta će, sve ošišala. Nista više ne
razumem ove sto se šminkaju. Kaže on meni uzmi ti lepo pisaću mašinu i
piši o suknji zavodnici. A ja suknje ne nosim. Nit zavodim. Dobro,
možda bacim neki šeretski osmeh onom malom iz pekare da mi da burek,
sve ovako se smeškam, u stranu, al dobro je jer s te strane imam sve
zube. S’ ove druge fali jedan, mlečni. Kažu doktori da je normalno da
ti u 27-oj vade mlečni zub. A imam još jedan, isto mlečni, al s
druge strane. Taj ne dam da mi vade da mogu da šacujem ove što na
korzo idu. Sve opeglani i namirisani. A kose sve im nešto na gore
nekako češljane. Pa se kao prave važni. A ja im namignem i sve se
okrećem da mi gledaju lice tamo gde imam sve zube, ako nesto smešno
kažu, pa mi se omakne da se nasmejem.
A nisam ja oduvek živela ovako, ne. Bila sam i ja lepa, sa svom onom bujnom, plavom kosom i dugim nogama. Oh, kad se samo setim…i voljena sam bila, imala sam i ja dragog svog i mater svoju. Al onda su mi rekli da sam ja tako teška, suviše glasna, nekontrolisana, da nisam više lepa, da nisam tanana, da mi pamet otišla na put i neće da se vrati. I oterali me. Tukli me, pljuvali, dragi je našao drugu dragu. Kažu ljudi da ima crvenu kosu i da hoda lagano kao san. Još tad sam se ošišala, nego je prokletija ponovo izrasla. Nego, onda, kao da se pojavila jos jedna ja, i sve mi tako sedela za vratom i svaki dan šaputala. A mi uopšte nismo ni slične. Ja sam, na primer, uvek volela da pušim te cigarete, ona ne. Imala je taj glupi običaj da me probudi u sred noći i ispriča mi neku strašnu priču u kojoj sam navodno ja glavni lik i kao da se to stvarno dešava, a to nije istina, jer ja nikad nisam učestvovala u tim događajima i njene priče su me samo plašile. Pa sam otišla kod jednog dobrog, mladog čoveka da mu ispričam te priče i da ga zamolim da joj kaže da više neću da se družim sa njom. Terao me je da crtam i ja sam crtala. Svašta sam crtala. Prošla je zima i onda je došao maj i u junu mi je rekao da razmislim da li hoću da i dalje crtam. Ne znam zašto, valjda mi je dosadilo, a i primetila sam da ona slabije svaća, pa sam mu rekla da neću. Posle toga se više nismo videli, mada sam ja mislila na njega i na crteže često.
I sada sam tako sama i ošišana. Šetam gradom , posmatram mladež i ponekad smuvam onog malog da mi da burek. A sve mislim simpatična sam mu, al najverovatnije mu je samo žao.

she


Čudesna noć

by admin

Stajao je sa svojim pobratimom Piterom.Stajali su za jednim od desetak malih šankova u Kirkovom omiljenom kafiću “šestica”,koji je kao i obično u vreme vikenda i oko ponoći bio pun kao oko.Sa njima je bio i njihov prijatelj Kol koji je u Grad izašao da bi se video sa Piterom.
Piter je živeo daleko na Zapadu.Bio je poznat muzičar i na svim radio stanicama u Republici vrtele su se njegove srceparajuce pesme.Bio je prestiž izaći sa njim kada dodje u Mali Grad,mesto na Jugu Republike.Njegov rodni grad.Klinke cele Republike ludele su za lepim muzičarem.
Kirk,na veliko čuđenje svoga pobratima nije nosio vijetnamku,koju nije imao običaj,da kada je ovako hladno,bukvalno skida sa sebe.Nosio je debeli Cempionov debeli duks koji se Piteru mnogo dopao.Bio je rajfeslusom zakopčan do grla.
Popili su vec dosta piva.Kirk godinama zbog nekadašnje operacije srca nije pio i sada je zbog ovog susreta sa estradnom zvezdom odvrnuo diznu.Pivo ga je dosta brzo opijalo iako je nekada pio po 20-30 dnevno.Svaki dan.Posle ko zna kog piva po redu i ko zna posle kojeg Piterovog komentara da Kirku dukserica odlično stoji,muzicar je iznenada upitao pobratima:
-Kirk,zamisli da u kafić uđe čovek koji izgleda bukvalno kao ti,obučen kao ti i kaže ti “Ja sam ti.Ja sam Kirk.”
-Ha,ha – nasmejao se Kirk vidno pripit i odgovorio – rekao bih mu “Gubi se men,ja odlično znam ko sam.Uvek sam bio kompletan.Gubi se i idi zajebavaj nekog drugog.Ti nisi Ja.I nikada nećes biti.Ja sam Ja,jedan jedini Kirk.-onda se okrenuo Piteru – a ti molim te nemoj da mi postavljas tako glupa pitanja.Jezim se od njih.Jel mnogo gledas filmove ili sta?Zajebi s tim.
-Koju si od svojih devojaka najvise voleo?Sa kojom bi se od tih cura ponovo najradije sreo?-Piter je pitao.
-Sta ja znam – zamisljno mu odgovori Kirk.
Kol je pio svoje pivo i nije izgledao kao da ga zanima čudni razgovor dvojice pobratima.Kirk prođe rukom kroz kosu koja mu je padala preko cela – Voleo sam ih sve.Da nisam ne bih bio sa njima.Odnosno one samnom.Logično je,zar ne brate?
Kirk već neko vreme nije imao stalnu devojku i ovo Piterovo pitanje probudi neku sentimentalnost u njemu.
-Pitao sam te koju si voleo najviše?Ponovi Piter pitanje naglašavajući reč najviše- Logično je da si ih voleo sve.I pitao sam te sa kojom bi najviše voleo ponovo da se vidiš-bio je uporan.
-Dobro,-Kirk je popustao – najviše sam voleo Anu.Voleo sam i devojku kojoj sam nadenuo ime, Pikok. Sa njom sam imao zanimljivu vezu.Ali zapamti.Voleo .To je prošlo vreme.Ne bih voleo da se sretnem ni sa jednom.
Onda ga je pitao ono sto ni najmanje nije očekivao:
-E,pa zamisli da taj isti Ti udje u kafić sa jednom od njih, sedne za veliki sank i rukom joj tera kosu iza uva kao sto si ti to stalno radio.Secam se Ja tog tvog tripa.Sta bi tada uradio?
Kirk je bio mnogo pijan.
-Dosta više!Neću da slušam te tvoje gluposti.Šta ti treba?Tema za pesmu,a?-ljuto je prekinuo ovaj razgovor.
XXX
Nastavili su da piju ćutke.Svako je pio sa svojim mislima.Kol celo veče nije praktično usta otvorio.
Kirk je zurio u svoju flašu.Pivo nikad nije pio iz čaše.Kada ga je neko s ledja potapšao po ramenu okrenuo se i zaledio istog trenutka.Pred njim stajao je on sam-Kirk.Obučen isto kao on.Kao sto je Piter izgovorio pre par sati.
-Ja sam Kirk,ne Ti!-obratio mu se došljak njegovim sopstvenim glasom!
Kirk je bio hrabar momak,ali ovo je bilo više od obične situacije u kojoj bi bio izložen nekoj opasnosti.Ovo čak nije ni bila opasnost.Kirk je gubio identitet.Ipak:
-Gubi se frajeru dok ti nisam razbio njusku.Nisi Ti Ja,niti ćes ikada da budeš.Ja znam ko sam-skoro je vrisnuo-a sad kidaj dok te ne prospem!Brisi!
Kirkov duplikat se podrugljivo nasmejao na Kirkov karakteristican nacin,okrenuo se,stavio ruke u džepove i Kirkovim karakterističnim hodom otišao iz kafića.
Kirk se okrenuo prema Piteru i Kolu i samo što se nije onesvestio.Oni nista nisu videli.Nisu videli ni čuli razgovor koji je Kirk zavrsio pre samo par desetina sekundi.Odlučio je da ćuti.Bio je mnogo pijan i pridržavao se za šank.Da je sve ovo ispričao sigurno mu ne bi verovali.Bilo mu je neverovatno da ovo u čitavom kafiću nije primetio bas niko.
XXX
Nastavili su da piju.Posle nekog vremena “Piterovo propočanstvo” dobijalo je svoj nastavak.U kafić su usli samozvani Kirk i devojka o kojoj su pričali.Seli su za veliki šank i On joj je rukom terao kosu iza uva.Okrenuo se prema pobratimu.Hteo je Piteru da pokaže sta se događa za šankom.
Onda se istinski prestrašio.Kao nikada ranije.Pitera nije bilo pored njega.Ni Kola.Nikoga!Kafić je odjednom bio prazan.
Samo on i par za velikim šankom.Pomislio je da ce srce da ga izda dok je gledao kako barmen poslužuje piće koje su on i ta devojka tu pili nekada.Strah ga je gotovo paralizovao.Prigušena svetla su bacala senke šankica i sve je izgledalo avetinjski.
A onda,odjednom je shvatio.
Prišao je šanku i obratio se tobožnjem sebi:
-U pravu si.Ti jesi JA.Ali samo jedan deo mene.Onaj mali deo mene koji je jos uvek voli.Vremenom ćeš nestati.
Nju nije ni pogledao.
Krenuo je napolje i nije se okretao.Otvorio je vrata da izađe.Napolju je polako svitalo…
KRAJ
Posvećeno
Mom pobratimu MacLovery
And, if once…


Tri strofe o čoveku – Novak Ristanović

by admin

Nisu krivi što su im u detinjstvu pričane bajke i sve želje ispunjavane. Kao i onda, tako i sad, kad im se nešto ne svidi, ljute se. Oni su i sad deca, stoga, nemojte se ljutiti na decu. Kad bi mogli, po ceo dan bi se igrali, ali su im tela sada preslaba, prespora, predebela… Žalosno! Nemojte ih mrzeti. Žalite ih.
Oni su kao zemlja sa hiljadu rupa i u njima ima hiljadu mina.Ali ako znate da čitate, svaka je jasno obeležena. Zaobiđite mine i videćete da je zemlja dobra, a ukoliko se redovno zaliva može vam podariti i dobrih plodova. Naravno, uvek postoje zemljotresi, poplave, odroni, ali može se zaustaviti i najveća katastrofa kada se izrecituje jedna dobra strofa.
Neka ova strofa bude za one koji su nepomirljivi sa mirom, koji mrze da vole, koji u ljudima vide uvek vukove, a nikad jagnjad. Neka ova strofa pomiri beton sa prirodom, prirodu sa čovekom, čoveka sa Bogom, čoveka sa čovekom.

Michael Hensley

Michael Hensley