Protutnjala mistična svetlost
na kraju sela Blagojev Kamen.
Nestvaran trenutak na početku putovanja.
Kroz dubok sneg i maglu,
ranom zorom,
niko nije mogao da zna,
da pretpostavi barem,
pojavu
te crvene mistične svetlosti.
I celim putem hodočašća smo se pitali
odakle je došla,
šta predstavlja,
i koja je poruka
magličaste svetlosti
u selu Blagojev Kamen….
pročitah ovu divnu pesmu i setih se u taj tren jedne svoje kratke priče, koju prilažem uz komentar.
Možda je baš ta magličasto magična svetlost ostavila zlato iza sebe u nedrima Blagojev kamena.
Zlatno kamenje na Kordunu
Te noći svetlio je kamen na Petrovoj gori, jedna stena koja je izvirivala iz zasenka šume. Mesečina je lepo obasjavala put i vrh tog brda, a u njegovom rascepu svetlela je ta stena. Dole u podnožju gde Petrova gora izmiče u manje grmove i livade, gde se prostiru radonjske luke treperi samo mesečina. Svet je pozaspao. Noć se spremala za još jedno jutro. Budila se nedelja, najlepši dan u sedmici. Bila je to posebna nedelja, dan sećanja na daleku minulu prošlost. Narod je čuvao sećanje na svoje sunarodnike iz dvadesetog veka. Šesti august je 2395. godine.
Kamen je svetlio magično vatrenasto, nije to bila vatra od koje bi mogla šuma izgoreti. Bilo je to svetlo koje je dopiralo iz zemlje i koje se samo u kamenu moglo prikazati. Nije to bio poseban kamen, već običan, onaj plavkasti ljutac od kojeg se u davna vremena pravio kreč. Ta svetlost se videla iz daleka, bila je zaklonjena od mesečine, izgledalo je kao da se mesec kupa u procepu izmedju dva brda, onako krupan, žut, nesvakidašnji. Loptasta svetlosna kugla sa crvenom okomitom linijom po sredini, izrasla je iz tog kamena i počela ga pretvarati u zlato. Odjednom se sve zamračilo, veliki crni oblak je pokrio mesec. Satelit sa severnog dela neba ušao je u zonu osmatranja, izmicala mu je tajna da je ovekoveči. Kugla je hvatala impulse koji su vibrirali kroz zemljinu koru i pronalazila kamenje na površini i ispod zemlje. Svaki pronadjeni kamen pretvarala je moćnom energijom u zlato. Nauka je utvrdila da se svi plemeniti metali stvaraju u najmanjem deliću vremena od čvrstih materijala koji se nalaze u prirodi, jedan od tih materijala je i kamen, ali energija koja to uspeva da pretvori je božja, a ne ljudska, tako da božja volja odabire gde će kamenje da svetli i pretvara se u zlato.
Najveci rudnici zlata i plemenitih ruda su tamo gde su se istopile nevine duše. One koje se nevraćaju u nove živote, već pozlaćuju svet iskrama svoje odlutale svetlosti.
(I.Šaula)