ZAPISNIK
– 7 cigareta
(po 2 “vinstona”, 2″lakija”, i 3 “motane” duvanom)
– šolja kafe
(crne,turske,bez šećera)
Gledao je u televizor,ali nije video sliku koja se emitovala na ekranu.On je pred očima video drugu sliku.Film.Pokretao ga je i vraćao pokušavajući da shvati gde je pogrešio.
Pre dve večeri kod njega je došao prijatelj koga nije video godinama.Radio je po Nemačkoj pa u Britaniji po njegovim rečima,da bi na kraju završio u Sloveniji.
Stevan Lazarević otišao je odavno,ali znao je da u Oskaru ima sagovornika za teme koje su ga interesovale.
Oskar nikada nije želeo da trajno napusti svoj gradić na jugoistoku zemlje.
Dugo su te večeri pričali kako je njima detinjstvo ,kasnije dečaštvo i mladalaštvo bez silnih visokotehnoloških uređaja bilo neuporedivo lepše.
Oni su se družili,razmenjivali ploče i trake,knjige,diskutovali o svetu u kome žive.
Sada 2017.to je bilo nezamislivo.
– Pazi ovo Oskare-obratio mu se Stevan-sedim ja danas u kafiću i gledam te mlade ljude.Sede kao ekipa, a svako je zagledan u svoj mobilni telefon.
2.
Oskar se gorko nasmeši.
– Ma znam Pionire-(obratio se prijatelju po nadimku po kome su ga svi inače i znali).
– Izašao sam prošlog vikenda sa mojim starim drugarom Vešcem i video upravo to.
Oskar se prisetio kako je baš to rekao Vešcu gledajući ih.
– Vidi druže,dva momka,dve devojke,kao izašli da zajedno popiju kafu,a svako bulji u svoj uređaj kao da ostali nisu prisutni.
Pa kakve će oni uspomene zajedničke da imaju?
Mi bar imamo sećanja na svoja druženja.
– A da mi njih pustimo da svoju mladost potroše kako oni žele-mudro mu je odgovorio prijatelj koji se zvao Igor,ali ga je Oskar prekrstio u Veštac zbog nekih ispunjenih pretskazanja.
“Beži od mene-plašiš me”-šalili su se i tako je Igor zaradio nadimak Veštac.Doduše,
tako ga je zvao samo Oskar.
– Pa to ti pričam-skoro uzviknu Pionir-pogledaj!!!-reče vadeći neki uređaj koji je Oskaru ličio na tranzistor veličine pola cigle,sa par antenica i nekim lampicama.-Ovo je ometač mobilnih telefona i ostalih sličnih uređaja.Nabavio sam ga u DŽermaniji, na crno.Idemo sutra da ih nateramo da se druže.
3.
– Dogovoreno-k’o iz topa Oskar prihvati ideju.
Sutra u 11 pre podne izašli su na kafu u novootvoreni kafić.
Kafić koji je bio na mestu sto puta boljeg mesta za izlazak i koji je propao zato što nije hteo da proda dušu.Nije hteo da mu se tu vrte narodnjaci,dizelaši,starlete,korvete.
I propao je.Zapalio na Maltu.I spasio dušu.”Dedino”-kako ga je Oskar zvao.
I zaseli su Pionir i Oskar,naručili po espreso,jer tu se “turska” ili “obična” ,kako je već ko zove – kafa nije kuvala.
To je bio FENSI KAFIĆ sada.Iz zvučnika grakće neka domaća pevaljka uz orijentalnu melodiju.
Ali nije to ono što je njima bilo važno.
Znali su zašto su došli.
Pionir neprimetno svoj uređaj”pusti u pogon”.
Za nekoliko minuta počeli su da se vrpolje,da se zagledaju,ali su ubrzo počeli da komuniciraju između sebe.
Počeli su čak i da se šale,pa su čak pričali sa ljudima za susednim stolovima.
Na trenutak se više ni muzika nije čula.
Ta mladost u “modernom” kafiću ponašala se onako kako su Oskar i Pionir želeli da bude.Da se druže.
4.
Oskar je kući otišao zadovoljan.
Ceo dan nije uključio ni jedan jedini moderni uređaj.Čak ni televizor.
Legao je dosta rano i onako zadovoljan učinjenim,zaspao je kao top.
Probudio se rano i krenuo do obližnje prodavnice da kupi hleb.
Kroz osmeh je pozdravio Vesnu,devojku koju je znao 100 godina i koja je u ruci već držala kesu sa hlebom i tetrapakom jogurta od pola litra.
Ono što je Oskar pazario svako jutro.
Onda ga je uz uobičajeno
-Kako smo jutros?-upitala i da li je čuo da je devojčica iz drugog dela grada “Gornjeg Grada”kako su ga meštani zvali, preminula.
Petogodišnje dete.
-Pa kako se to desilo?-pitao je Oskar s tugom u glasu.
-Najobičnija glupost-odgovori mu Vesna-puklo joj slepo crevo,došla hitna,ali nikako da nađu dežurnog hirurga.Ima tri mobilna telefona i na sva tri je bio nedostupan.
Oskar je već bio utrnuo.
-Priča se da je bio u ovom novom kafiću u centru i da tamo nešto nije bilo u redu sa signalom.Bog će ga znati,ali male Bojane više nema.
5.
Nije znao kako je stigao do kuće.
Seo je i zagledao se u televizor.
Ali nije video ono što se emitovalo kroz ekran njegovog prijemnika…
-KRAJ-
