Znaš li kako i gde će nas smestiti?
Tebe pitam –
Nikog drugog ni nemam
Osim tebe,
Saputniče.
Mi potražujemo taj put,
Kao slepci, pod svetlošću dobrote.
Baš tamo, gde bi hiljadu puta mogli izgubiti.
Oslabljeni tražimo Istok.
Ali nam je sreća garant
Jer hodamo zajedno.
Znaj da mnogi ne zaboravljaju prošlost.
Osećaju ljubav,
Žive mudrost,
Čekajući promene.
Posle svega,
Narodi će ispiti gorak pehar tereta.
Biće teško,
Jedva podnošljivo.
Ali to je ključ.
To je razum koji će pobediti.
I nema ograničenja narodu koji se okreće Istoku i Suncu.
Narodu koji vapi za radošću.
Nema ograničenja.
