Zastrašujuća je ta bolest
Koja te inercijom tera na zlo.
Usađena je u mislima,
I u početku se javljala svakodnevno.
Uvek je uz novu, dobru i lepu misao, zakačena bila.
Dolazila kao lopov u noći,
Kao virus…
Kvarila dobru nameru.
Prelazila je preko bolova u duši,
bez ikakvog srama.
Otkrivala je pravog tebe,
I rugala se zdravom razumu.
A ti si o tome svemu samo ćutao.
Nisi to čak ni na ispovesti probao da izbljuješ.
Nisi smeo…
Strah je veliki igrač.
Kasnije,
Kao i svaka laž,
Počela je da bledi.
Da bude predvidiva,
Dosadna…
Bolno je sve to,
Ako se ne naučiš da kontrolišeš,
Da ništa od toga ne prepuštaš slučaju.
Jer, takva je igra sada,
Između tebe i tog krvavog zida,
Koji je sve,
Samo ljubav nije.
