Svetla, gase se,
kao gumicom obrisano je sve,
nema više slika, samo zvuci ostaju,
i težak uzdah, breme na grudima,
i bol, neprestana bol koja otupljuje.
Nisam više dete koje se raduje ljudima,
koje osmehom razoružava sumnju,
ne pružam više ruke, ne smejem se,
sve moje šanse, sva moja nadanja,
ostaju zakopana negde u uspomenama stradanja.
Sada je sve mrak,
lica ogrubela i siva, čuje se krik a ne glas,
gledam negde u daljinu, nema Sunca,
čelicno sivi oblaci, ne može kroz njih zrak,
svemu je kraj, sada je sve mrak.
