Propast na obzorju – Dragan Zarić

Majko,
daj mi vode i svežeg vazduha,
jer meni i mom gradu to treba.
Daj mi majko nadu,
jer slutim da ona nestaje,
vidim majko propast na obzorju.

Majko moja mila,
zašto se sve ovde gasi,
ne vidim više svetlo.

Da li onaj koji poslednji ide daleko,
ostavlja iza sebe nešto,
nešto što nisu propali snovi,
i večna nadanja da će biti bolje.

Sve svoje nade dali smo svojoj deci,
koja su otišla…daleko.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *