Mi, uglavnom nezadovoljni sobom, žalimo nad svojom sudbinom.Nerešive dileme(iluzije) odlažemo nadajući se da ćemo to sve prevazići olako.Nije lako.Teško je rešiti vekovni problem kuda ćemo se uputiti dalje.Srećni ili nesrećni,odlazeći dalje,mi savest plašimo padom i nestajanjem zauvek.Iskreno, moja savest mi ne dopušta da na takav način shvatam i prihvatam stvarnost…
JASNO JE TO KOLIKO JE VERUJUĆIM LJUDIMA SVETOST POTREBNA.KAO UTEHA ,ZA POMOĆ OD BOGA ,OD SVETITELJA PREPODOBNIH,DA SE PROBLEMI U STVARNOSTI ODAGNAJU, KOLIKO JE TO MOGUĆE. MOLITVA I UZDRŽANJE.TO JE RAZUMLJIVO ZA JEDNOG HRIŠĆANINA. IMA TIH LJUDI, KOJI SILOM RADE SVE U SVOM ŽIVOTU.PA ČAK SE I USUĐUJU DA SEBE…
KOJA MISAO JE DOVOLJNA DA VRATI PROPUŠTENO ? KOJA REČ JE DOBRA ZAMENA ZA PROSPERITET ? KAKVA JE TO LAŽ PRIMENJIVA DA NARODU OBJASNI DA SVE JE U REDU ? IMA LI NEKO PLAN ZA ČISTO , ZA LEPO, ZA BUDUĆE ? KAKO DA NJIHOV NEMAR PRETVORIMO U RAD I…
I’ve seen things you people wouldn’t believe. Attack ships on fire off the shoulder of Orion. I watched c-beams glitter in the dark near the Tannhäuser Gate. All those moments will be lost in time, like tears in rain. Time to die.