Dobar dan planeto, dolazimo u miru.
Nemoj se plašiti, nećemo te dirati.
Sve sto ćemo uraditi, malo ćemo te testirati,
da vidimo ima li uslova za život na tebi.
Mi smo sa Zemlje, prelepe, plave planete, utopije ljubavi, oaze lepote.
Ma, sve nam je Bog dao
i vazduh da dišemo,
vodu da pijemo, ženu da volimo…
Ma, nema šta nema, stvarno se istrošio.
Da li je pod hipoteku stavio neku drugu galaksiju
samo da bi nas napravio.
Kako da mu vratimo?
On kaže da je dovoljno samo da Ga volimo,
od zla da se čuvamo i bližnje da poštujemo.
U teoriji kad pogledaš ne može biti lakše.
Samo glup bi mogao da zajebe takvu stvar.
Pa možda je u tome stvar?
Da, to je taj kar.
Kad nas je pravio, pamet nam je izostavio
ili smo je mi možda negde usput izgubili,
pa sad ne umemo da razlikujemo dobro od zla.
Tu počinje naša autodestrukcija.
Kod nas vlada jedno uopšteno pravilo,
prav si ako si bogat, a bogat si ako imaš para,
da bi imao para nisko se udara tako da neko nevin mora da strada.
Ali ne boj se, tebi niko neće ništa uraditi,
imaš našu časnu reč, a naša reč je svetinja.
Samo budi otvorena za saradnju i ako nas zadovoljiš
pusti nas da te naselimo, biće nam lepo.
Nemoj nas odgovarati da te ne bi uništili,
ne treba da ti pričamo kol’ko to ne bismo želeli.
Vidi planeto X “iskreno” ,da ti rečemo,
ne bi ti mi ni dolazili da nam dole nije pečeno.
Tamo odakle dolazimo života više nema jer:
vodu smo zagadili pa nemamo sta da pijemo,
vazduh smo isprljali pa ne možemo da dišemo,
a ono Sunce prokleto samo što nas nije spržilo.
Tol’ko smo se namnožili k’o da nas sto milijardi ima,
pa samo ratujemo da istrebimo šatro niže rase,
ali one stalno kote se i hrane nema za sve.
Zemlja je za nas postala ko za kokošku tepsija.
Mada, dole još veruju da doći će neki mesija
koji će da spere sva sranja koja smo vekovima srali.
Ali ako dodje i odradi posao, optužiće ga da je lud
što se materijalnog blaga javno odrekao pred svima.
Spaliće ga na lomači i opet sve iznova početi.
I sad pitamo mi tebe dokle treba tako?
Sve dok posluju kompanije kao “British American Tobacco”,
a sa druge strane “Philip Moris”, od reklama se smoriš.
Ko više truje ljude oni bestidno se takmiče.
I nisu samo oni, ima tu jos štetočina:
od krtica u zemlji do velikih ratnih zločina,
koji pale ljudima sela samo zato što su druge vere,
uništavaju tudje živote, a neretko i sebe.
I kao sto jedan naš čovek-Vuk reče,
“krv je krv, ona ne zavisi ni od kape koju nosiš,
ni od Boga kom se moliš, ni od barjaka, ni od imena”.
Ona samo tiho teče u našim venama,
bez mirisa i ukusa i uvek iste boje,
a mi se njome zaklinjemo na najstrašniju osvetu,
žrtvujući je ratom, tim podmuklim dželatom.
Nemoj plakati planeto, ne treba nas žaliti.
Sami smo za sebe krivi.
Nego šta ćes ti raditi?
Mi sad idemo i možda se vratimo, čekaj nas.
