Potrebno je kraju da nešto ostane suvo
Iako tako se iznova stvara svet
Bez obaziranja na potop u s(i)vim predanjima
Preko rana od gitova
i tuđih boja
Ne sviđa mi se svet,
ni pročelje odsjaja u kašikama
Ne bojimo se smrti zbog sebe,
da bismo kazali da je to usled gledanja
nečega što pripada prostoru iza naših očiju
Već onoga što je pored
i što je otporno na upotrebu bilo kojeg priloga
Ali sanjamo da je zvanično počela zima
Kao u nekoj metafizičkoj smetnji,
za razliku od praroditelja
bacamo jabuku pticama,
u plitko lice smrznute večeri
