Ne znamo se lično a kažu da smo rod
život odvede ljude na razne strane
svako se ukrca u svoj parobrod
u stihije njima neznane i znane
pesak vremena pokriva obrise lica
iscrtanih u dinama životnih skrupula
hodamo asfaltom neobelezenih ulica
do kraja puta gde je ona usnula
svako srce pod Suncem kuca za sebe
na vrata zakljucana večnom tajnom
ključ poznanja u odsjaju naše vere
da svi smo jedno u svetu sjajnom
