Ispružio si ruke napolje Dve ptice pružaju naša krila Današnje ruke trnu Kada okrenem ih ka unutra Mi živimo i dišemo svih tvojih hiljadu reči Sada spavaj, mi ćemo završiti tvoj posao Na moju štetu Na moju štetu Na moju štetu (Napredujem dalje bez ožiljaka) Na moju štetu Naslikao si…

Rijeke nose riječi Koje smo izgovorili Uzvodno Modre Zabranjene Skrivene Dani nas kriju Od sna I rijeke brzacima Bježe od poplave Svega neizgovorenog Što želi da potone Kemal Mujičić

Često ja tebe vidim u snovima To je posebna priča Priča bez kraja Možda i ljubavi Ne postoji šansa da se ipak mi Vidimo u skorije vreme Neko je prokleo deo života Te izgovorene reči Nismo čuli Ni ja ni ti Ako su nam preci bili Jedni od tih nekoliko…

Primetno smo se udaljili Prihvatili tehno Posvećeno Skratili put do groba Ništa se nije promenilo Isto je sve I za tebe i za mene Samo se nemoj udaljavati Budi uvek tu Dostupan Dobro znanom osmehu Kralj današnjice Nije kralj sa krunom na glavi Prevazišao je on nas Naš sabor Pretura…

Dnevna ruta Desetak kilometara pešaka Nije loše za danas Rasplakao sam barem njih desetoro Juče Obično me to brine pred spavanje Skoro pa svakim uzdahom i izdahom Ja se dušom borim da ne zaglavim pakao Da me ne zaborave dobri ljudi Koji su suze brisali Zbog mojih pečatiranih potpisa Prete…

Najveća priča ikad ispričana još nije tu Napuštena je koliba carskog useljenja Zakucali su eksere na glavna vrata Ugasili svetlo Čekaju plavi signal Borci su se raspodelili Svako na svome mestu Svi iskustvom ćute Podelili zadatke Prikupili sve što je potrebno Čekaju momenat borbe Prvi gleda bravu Drugi gleda krov…

Na jednom školskom času rečeno nam je Kako staklo nema kristalnu već amorfnu strukturu I u stvari neprimetno ali stalno teče. Davan nam je primer srednjovekovnih katedrala I njihovih velikih prozorskih okana, Koja su danas deblja pri dnu nego pri vrhu Jer se staklo vekovima polagano slivalo naniže. Mnogo kasnije…

Rabljene Tako divne misli o prošlosti Stvaraju kod neukih jako stanje Loše pomisli da su mali Da su pročitani Sačuvani u sećanju na nas Nije ova pesma samo tvoja pesma I zavist je pobeđena Kada je imaju svi Tvoja pesma je danas Sarkazam Što ti komšija nudi A ti bežiš…

Kada car guši bunu Guši je samo jednom. Ugašeno carstvo Evrope Moralo je da satre svu prašumu Da potroši resurs Da niko više ne zna za samoproklamaciju Da niski ljudi nikada ne saznaju za trometraše. Ogromna Afrika Skrivana iza pustinje Volela je malu Evropu Uzimala kamen Obrađivala i ugrađivala u…

Opet nas dele Drže na odstojanju Smetamo nekome Kome to smetamo? Ko vas plaća da isključujete? Balkanski tip je preživeo razne strasti Iskušenja za koje se težina ni ne zna Prevrtači života Svaku deobu upisuju kao pobedu Beleže statiku Sklanjaju u arhiv Šta to znate Što prosta sirotinja ne zna?…

I’m watching you You shall weep no more It’s your last breath of air These walls won’t keep them out They’ll keep you in But who’s going to protect you? Who? In every flower bed In every marriage bed I’ll be with you I’m watching you …

Usled manjka utičnica svuda sa sobom produžni kabl da angažujemo sve punjače što nas troše po agorama kao hranu golubovima Opaženi pod isledničkim reflektorima Licitiramo glasine o pokretnoj i nepokretnoj imovini Svako odobrenje ima svoju cenu Golubiji izmet svoj domet, ne i cilj I sa porastom broja pratilaca množiće se…

Kada budeš izgubio momentum Čip prošlosti Da si nekada bio od krvi i mesa Seti se govora čoveka Priča Da te je on stvorio Zbog sebe Podesio Da širiš njegovu misao Poruku mira Bačenu na papir Tvoje će biti Da uklanjaš grubost Nebrigu Isključivost nemilost Svaki uzrok Sve što sada…

Mladost govori kasnije Rođenje priča sve Srednji niz godina veže se Rođenjem misli deteta Na terenu je to drugo Jačina je u prevazilaženju Trn ti oku mirnom ne stoji Praštaj brate Nismo mizerija Amvon nas sa visine gleda Budimo zajedno Sačekajmo Pomirenje čeka otkop Smirenu Tihu reč Nikada ne zaboravi…

Ne plašim se omče oko vrata i obešen biću iznad svog dželata. Na vešalima, na suncu, na kiši, od sebe živog biću mrtav viši. Biću bliže suncu i dalje od blata i plaziću jezik na svoga dželata. [caption id="attachment_5810" align="alignnone" width="254"] Jakub Podlodowski