Naša nova tela kreiraće našu novu svest bez volje naše radošću neopevanom u trenu   Novi ljudi novi porod bestelesni

Teret koji ti se nameće nije tvoja briga moraš ga nositi sam Iako ništa nije tvoje to sve sablazan ti postaje Snaga je u tebi koju trebaš otkriti turbulentno preteći ti da ne padneš i da više nikada ne ustaneš

Neko može da podnese težinu sveta. Zna kako i kuda da je odvede. Daleko od nas, daleko od svetlosti. Taj neko je veliki, za nas male i posrnule.   Tamu prepusti drugome, nekome ko može da je podnese i odnese daleko od svetlosti, daleko od nas.    

Nekada si imao krila veran bio služio pevao leteo molio boga razum imao milosrdan bio 

Duša beži od vas. Od vas koji klanjate se bogovima praznine; A noge trče same kroz noć, Bežeći od veka .   Vaš budući život je na zemlji, u prokletstvu Jer nemate oči za mase ljudi, Koji plaču za vama, Tražeći vaše iskupljenje.   Toliko ste ogrezli u samotnu ljubav…

Dajte narodima šta najviše traži jer doći će dani  kada se neće znati kuda i neće se imati puno izbora.   Ti dani čekaju mudro, da zatrube silinom i objave istinu.    

Ima li vas negde tamo ? Nismo li mi daleko od vas ? Kuda stižemo kada se predstavimo ? Hoćete li nas sačekati ? Gde vam je to utočište ? Jeste li srećni ? Radujete li se nama ? Mislite li o nama ? Jer , mi uskoro stižemo ,…

Zašto ljudi ne vole da daruju stečeno? Postoje takvi Koji bi te zapalili Po svaku cenu Oduzeli život Samo da zadrže to svoje I eto Sledećeg trena Ti goriš U jednom selu Lepom za oko

Ko si ti? Kako ti je ime? Koliko vas tamo čeka na nas? Znače li vam duše naše upisane? …I javi mi kako si… Govori se o plavičastom nebu, Rozikastim oblacima, Kod vas da je tamo. Pesma opipljiva, Kao suza na kiši. Javi nam neznani moj Utehom, Da ne brinemo.

Glas prvi; “Ne mogu da spavam! Hladno mi je! Strah me je. Tresem se. Jaoj! ”   Glas drugi; “Šta ti je? Probaj da zaspiš. ”   Glas prvi; “Ne mogu. Jaoj! Budi tu pored mene! Tu su Oni ,blizu! “

Što te nema…  što te nema…  Kad na mlado poljsko cvjeće  Biser niže ponoć nijema,  Kroz grudi mi želja l’jeće:  Što te nema, što te nema…  što te nema…  Kad mi sanak pokoj dade  I duša se miru sprema,  Iz srca se glasak krade:  Što te nema, što te nema… …

Lepo je obradovati svet nečim lepim Objavljena je lepa vest To će neko prepoznati Odobriti Uvažiti Deca se rađaju Našom težnjom Višom voljom I ona su lepa vest Nedorečen je razum Hitaju rastom svi dalje Dublje Misleni setom gledaju lepe vesti Do u nedogled stvaranja Nema promene tog stanja Sve…

Tvoj život je tvoj život. Ne daj da utone u bolesnu vlagu pokornosti. Budi na oprezu uvek postoje izlazi. ….negde ima svetla. Možda nema mnogo svetla ali bolje i to nego mrak. Budi na oprezu. Bogovi će ti ponuditi šanse. Spoznaj ih,ostvari ih. Ne možeš da pobediš smrt, ali možeš…

Zašto kupuješ njihove duše za tu svotu novca Njihovi porazi su njihovi i ničiji drugi Zašto kupuješ njihov strah ljudska duša je sazdana takva da budi se i spava ponovo A narodi znaju svoj kraj I ne treba im lova za premeštaj. Helle Louise Kierkegaard

Volim da gluvarim po običnim mestima i posmatram ljude sa distance. Ne želim ih previše blizu jer će početi da me guše. Ali u samoposlugama, perionicama veša, kafeima, na uličnim ćoškovima, autobuskim stanicama, u restoranima, dragstorima mogu da gledam njihove pokrete, lica odeću… da posmatram način na koji hodaju, stoje…