Sve je dobro Na ovim sporednim putevima Naše oči gledaju boje predvečerja Mirisi šećerana i golubarnika u ravnici Zatvori prozore automobila Prolazimo kroz smrdljiva sela Gde se ugalj loži Još malo I stižemo kući Moji ljubljeni    

Ima nečeg čudnog u jutru u njegovom sjaju MORA da su moj san i DELOvi snoviđenja ima nečeg čudnog u mom snu NA VIDELO iznosi jutro i završava pesmom u kojoj uvek izgorim ima nečeg čudnog u meni u svemu vidim jutro ujutro sanjam svaki san pesmom završavam ima nečeg…

Nemojte mi ništa donositi kada me pritvore Ništa mi neće trebati Samo malo mira od godinu-dve Nemojte pitati za mene kada me zatvore Pregovori će biti teški A povratak dug Shanti Marie  

Stajao je sa svojim pobratimom Piterom.Stajali su za jednim od desetak malih šankova u Kirkovom omiljenom kafiću “šestica”,koji je kao i obično u vreme vikenda i oko ponoći bio pun kao oko.Sa njima je bio i njihov prijatelj Kol koji je u Grad izašao da bi se video sa Piterom….

Ne krivite narod Što je sam sebi kriv Nije kriv stočar Što mu je stoka pobegla Nije on kriv Pobegla stoka Davno je već zaboravljena Alexa Meade

Iz drugog sveta izvire život život greje pa imam utisak topline nema utehe za kratkovidog za drugi svet,ovo je san… vizija koju životom hrani deluje na nju i posmatra je uživa u evoluciji života sveti građanin          građanin sveta

Sećate li se ovih momaka? Šezdesete i sedamdesete, Godine čarobne. Prve svirke, Prve ljubavi. Uticajni i Nezaboravni. Kompozitori Rock inventori. Tih godina, Četiri zida delili. Sve je bilo prepuno zabava i radosti Tih bezbrižnih godina, Pod Titom, Kada se rock istorija stvarala. Jedan od drugog učili, Muziku stvarali. Idoli jednog…

Remember to call my name I adore it If you call my name I implore it If w/ all these things we invoke here Call you out our name But be forwarned dear I don’t mind the pain We hear you call our name We adore it Hear you all…

Nevreme je danas … Žuta kiša Kao motorno ulje I gorak ukus u ustima Pretrči preko ulice Sakrij se Dok ne prođe I nemoj ući u to lečilište više nikada Više nikada u taj hram sakupljača blazirnih duša Obećaj mi da nećeš …?  

Danas bih mogao raditi nešto korisno: Čistiti zaprljanu avliju, Rovariti zemlju i gurati u nju sjeme nekog budućeg cvijeća, Ili golim rukama sakupljati lišće prošle jeseni, satruhlo; Golim rukama milovati travu mokru od otopljenog snijega, Zakucati tarabu kroz koju se provlače psi bez gospodara; Mogao bih… Mogao bih svašta korisno…

Ja Hodam po ivici racionalnog Ti Držiš graničnu liniju Lakim pokretom ruke Remetiš njeno mirovanje Linija drhti Gotovo neprimetno Pokrećem telo Osmehuješ se izazivački Ubrzavaš disanje Ravnotežu prebacuješ S jednog stopala na drugo Vijugava zmija mi je pod nogama Dok ne zamahnem Mačem koji držim Ne pomeraj se nepotrebno

Voice one : “I can’t sleep”! “I’m cold”! “I’m scared”! “I’m shaking”! “Ouch”! Voice two : “What’s wrong”? “Try to sleep”! Voice one : “I can’t”! “Ouch”! “Stay here with me”! “They are so close”! Jenny Saville

Ni Rusija se ne smeši od Ovog postanja Mene ozbiljno ne zove Sa radosnima pod Krošnjama sklonjenim Zaspali imaju Vaskrslog U pećinama i jamama zemaljskim Ako se otme skriven osmeh vode sa pticom u sebi Kroz čitav život grč i izlaz ista su poluproleća Uzalud stežeš čeljusti preobražene za oproštaj…

Da li sam to čuo da vrijeme je? Jedino poslušnici vremena likuju u promjene. Naše kazaljke su već odavno stale, A mi i dalje trčimo za satima. Jutra su pod uticajem noći, i podne je naša sačekuša zora. Da li sam to čuo da vrijeme je? Još jedno zvono je…

Sećanje na jedno divno poslepodne I Starčevo pod bakarnom kupolom neba Stric je nasekao domaću sapunjaru Sedeli ispod oraja I gledali u zalazak sunca Iza šumarka na kraju sela gustave caillebotte