U velikom ste ćutanju Ništa još vi ne govorite Ćutanjem govorite prošle živote… To je taj Jedan život u ćutanju – Koji vam govori da ćutite Dok to više nije potrebno Nakon toga nećete pričati Pevaćete

U liftu se nešto dešava Ide suludom brzinom Lupnjava Buka Vriska Nasumično skače ona Po tom liftu Bez kontrole Pitamo se šta želi od nas Odjedared otvorena vrata Trči ona Kao da niko neće moći da je sustigne A mi Koji smo tu Nekako se odupiremo njenim trikovima Neko od…

Ako živiš u strahu od smrti tada i nisi neki čovekoljubac Govoriš sebi – “proći će” samo još jedan dan … Nalaziš utehu od danas do sutra Ne preduzimaš ništa da promeniš tu bednu naviku Ne dozvoli da izustiš – “sačekaj me” jer tada može doći a čekanja nema (33)…

Dopustite mi da vas predstavim… Ja ću umesto vas Vaše misli da krpim Poći ću tamo gde nikada niste smeli Radiću ono što što vam je u podsvesti rasparčano Pričaću sve ono Što se ne sme pričati Što nikada nikome niste rekli A skriveno je u željama Pohota Sve čemu…

tell me what you see in the after life par-delà le ciel par-delà le soleil in all there is to learn the sun is on our side and though you’re on the run you will survive expanded to the state of light the deepest corners of the world gliding through…

Naređeno je da taj pravac vetra pratim. Naređeno je blagim glasom povetarca, da nastavim, sa bolom u srcu i u nepoznatom pravcu. Probudite me vi… i dajte mi snage, da vas prihvatim, tiho i bezbolno, sa prvim dahom vetra. Hotel room – Hart Dyke

Vetar je doneo miris smole bora, među sivilom betona on me je vratio, u mladost, nekoliko eona… setio sam se nje. Vetar je milovao moje lice, te noci sam je voleo.​ prepustila se mom zagrljaju, ljubili smo se. Vetar je prestao da duva. Razvejao je moje sećanje. Ostalo je samo…

Nezadovoljstvo kulja Celu noć su plakale mačke jutro je donelo prolazne pljuskove To je sigurna smrt puževa žurba za posao nema razumevanja za njihove kućice Smrknuti smo i bez sivih oblaka Gacamo krckaju koraci život pobeđuje smrt eto mantre tuđa smrt pobeđuje tvoju smrt alexa meade

Šta ti znaš o smrti? Pijanice jedna obična…ološu, poslednji čoveče! O čemu ti pričaš ako već ne pričaš o mučnini, o bolovima…ono, znaš, kad te kosa boli jer više nema šta da boli, a da već nije. Glupane jedan, najgluplji! Nema tebe ni šta da boli, glup si, previše. Sve…

Žao nam što sutra nema nevremena od koga nas štite dobre senke što dolazi leto da izjednači cvrkut i cviljenje sa odraslim zvukom u pustinji Na mestima za predah, umesto oaze vrt naša misao o zrnu iste suštine u svakom i novom vremenu O ženama u predelima gde je klima…

Prošlost je prošlost kažu mi ljudi…. Ne osvrći se! A ja uporno po sećanju tragam. Tamo je ona. Tamo je mladost. Tamo su snovi. i krv što vri… Grlim ja i Danas, ljubim i budućnost, al’ oni nemaju to što ima Juče… oni nemaju tu neku sigurnost … I dokle…

Postoji neka tuga u očima istočnika, dok pohode neke druge gradove i druge zemlje, oni ćute i gledaju tuđe sudbine, sećajući se svega što su napustili. Postoji neka tuga u očima istočnika, raduju se svojima kad ih u tuđini vide, prepoznaju se po govoru, sećanju nekom, po ljudima koje spominju…

Probijate se kroz zidove večnih vatri Ne slušajući pesme anđela Nadajući se da će da popuste U njihovim neprestanim molitvama Sve vas Kopno je zauvek odvelo daleko Od sećanja na milostinju Koja nije tamo gde ste vi

Da Moj odgovor i štit je bio osmeh Nisam osećao ništa Kada je nož prolazio kroz utrobu Imao sam belu majicu I svaka rupa je predstavljala slabost nekih ljudi Na šta je to sve ličilo – Nisam siguran… Možda su grehovi cirkuzanata Koje sam viđao tih dana… Ti grehovi su…

Ništa nije govorilo Da se okrenulo sve protiv tebe Predao si se bez borbe A da ni mačem nisi zamahnuo Nije ti se dalo Nisi ni znao kako Da si barem povratnik Pa da se isplačem kao čovek Tih dana Ništa nije bilo razumno Sve je bilo furka Sve sama…