Pred spavanje gutam
Samo da nekako odagnam pomisao
Da se ulaz
U sifon crnila
Nalazi baš
Ispod mog jastuka.
Ruka koji tvori
Savršeni zagrljaj I koncentrične krugove na vodi
Nije tu.
Svetlost ispaljuje metak
Tačno na polovini mojih leđa
Koji se razleže kroz stomak
U vidu finih niti vunenog plina
Potom izlazi kroz stomak
U vidu semena budućeg metka
Koji se odbija o okolni metal
I ulazi, ponovo, u nezaraslu ranu
Uvek kad mi nedostaje
Ono što imam.