Suncem okupana
Pored reke
Ostavljena je da sedi sama
Da razmisli
Kuda takva
I kako od jada da pobegne
U šumi nedaleko
Sedi smrt i čeka
Čeka da taj trenutak otkuca
I da po nju krene
Ona se nije plašila
Znala je da joj smrt za vratom diše
Jer krivica je izjedala
Zbog smrti gospodina svoga
