Koliko je reka popijeno,
A tek pakla pojedeno.
Moraće neko da dođe
I da naplati.
Skoro svi u zabludi,
Žive i sanjaju,
Da bez nas nema spasa.
Zato životi naši predvidivi
Postaju muk…
Niko nikome bitan i vredan.
No,nije to obzir…
Jer, sve to mogu i bez nas.
Ali,ne ostavljaju nas na miru.
Samilost vole da nam prikazuju,
Iako preživeti nećemo.
