Jaka kao crna zemlja – Marko Vlašić
Govorila sam da sam nepokolebljiva Lepo me je lagao besnik Da sam sa krova sveta mirno gledala Grabila sve preko vas Mislila sam samo na jedno Mirisala livadsko cveće Gledala u sebe kao u novi dan Kada si me spustio na zemlju Nisam se više osvrtala Sve sami ti dani…
Nikad zastarela A. – Marko Vlašić
Strpljenju se treba učiti Protestuj nelagodu Izdrži do kraja veka Brani to malo vode i hleba I u divljinu pobegni ako treba Poziv obuzima Znam Ako ti govori da si to ti što jesi Prihvati i odgovori pravo Znaš i sam da sve mora proći I ako se vratiš kući…
Paklena pomisao – Marko Vlašić
Kada gori grad Znaj da goriš i ti Neznanje te povlači nazad Spasonosno te povlači nazad Zaplakaćeš onoliko puta Koliko bude trebalo AI art
Banditi spasitelji – Marko Vlašić
Hajduci više ne postoje Skoro sve heroje je ubilo nekoliko paklenih firmi Za koje rade milioni ljudi. Promenili su sve što se vrednim zove Kod svih naših I ovih i onih Teže upotrebom ukroćene struje Da ubrzaju život svima Promene opis izveštaja na ispovedničkoj karti I da ostanu zaključani iza…
Весела распуштеница – Марко Влашић
немам ти ја времена за тебе посла имам ђеца ми се горде без оца шта ћеш ми ти такав непотпун мислила сам да си имао лиру немаш ти ни лиру ни песму имаш само кривњу што ни име не знаш да избљујеш нема теби правде и памети када си сам…
Šta nije u redu sa mesecom – Marko Vlašić
Nemoj da zaspiš večeras Jedino mesečevo naličje Bodri te da malo spavaš Tačka ključanja na površini nikada nije dostignuta Blizu je Ali nije toliko vrelo Hladnije je Prelomni momenat sloma ti otkriva mesec Nakon više godina nerazuma Prija prenosno smirenje Ravna ti telo Otkriva poseban horizont u boli I dovodi…
Veselo veče – Marko Vlašić
Društvo po nagovoru nekoliko jedinki preteruje u svemu To standardi tehnologija nameću Svest ti govori da nije to dobro Ali tobož nemoj da je slušaš Nije dobra za kolektiv trošenja Rešenja za lepše doba ne postoje Postoje putevi do konačne izbave Pravog otrežnjenja od divno zvučnih utopija Ti putevi mozga…
Đe si? – Marko Vlašić
Đe si mila, da razgovaramo kao nekada Pre nekoč si u orahovinu sela? Đe si mila? ‘esi li se smestila ugodno? Nemoj ćutati, milo moje Đe god da si. ‘oće li ti doć’ gospoda, danas Da te razbudi i umije? ‘oćeš li nać’ vremena za narod svoj? Da te posluša…
Neophodno pričanje o životu čoveka – Marko Vlašić
Nisu ništa pričali A o svemu su govorili I godinama nismo slušali njih Ni radili na tome Da naučimo sve njihove dokaze pričanja Takvi razuđeni Ostali smo osrednje nepodeljeni u stanju frustracije Ka konačnoj liniji vidika o životu Tamo gde je ultimativni jasni prikaz jedne misli Tamo gde postaje zakon…
O nabeðenosti moja – Marko Vlašić
o nabeðenosti moja zašto si još uvek tu o nabeðenosti moja kuda vodiš sudbinu ovu i zašto te novac na samrti nije još uvek kupio i odveo u dolje kuda vodiš ovu nevinu pamet što te je primila kao nezvanog gosta o nabeðenosti moja o nabeðenosti moja koliko te je…