Moja baba nije išla u rat,
Nije pucala u neprijatelje,
Nije bila u logorima,
Nije bežala ni od koga.
Nije ni imala razloga.
Kopala je i sadila svoje bašte.
Pila kafe sa komšinicama.
I ponekad kuvanu rakiju pre doručka, ako neko svrati.
Moja baba nije išla u škole,
Nije nosila minđuše
I nije imala frizuru.
Moja baba mi nije ostavila u amanet legendarne priče da ih pripovedim za romane ili kakve ugledne časopise.
A opet,
Moja baba je imala dugačak jezik,
Ali se kratko izražavala.
Moja babu su svi poštovali, i oni malo van komšiluka
I oni što su muški i oni što su ženski, mlađi.
Moja baba je umela da cepa drva
I misli svojom glavom,
Pa sve i da popa otera sa praga
Jer veruje u boga, a popovi su lopovi.
Moja baba je volela muziku:kada umrem, dovedite muzikante na sahranu i nemojte da plačete.
Moja baba mi je rekla da treba da učim.
Nikada mi nije rekla da treba da se udam.
Mojoj babi sam rekla kada sam se prvi put poljubila,
Ali ona to nije rekla mami.
Moja baba je znala šta je reč
I kako se ona drži.
Moja baba je imala mene
I možda to tada nije znala
Ali sve mi je ostavila u amanet.
