Kiša prstima po tvom prozoru mrlja,mrmlja.
Htela bi da uđe da se ubije.
A ja vidim.Ležiš u postelji.I baš te briga.
U mraku.Gola.Baš te briga.
Raspustila kosu.Raširila butine.
I gle, crne mahovine!
A prst srednjak leve ruke,radi li radi!
Zločinac,traži crvenu krestu.
I zlaćani med već pocurio.
I zoveš me iz svog delirijum tremensa.
A ja se u gavrana prometnuo.
Doletim u tvoje krilo i kljucam,kljucam.
A onda u kljunu odnesem uhvaćenu ribu,
pa odem da se kartam i pijem.
A kiša još uvek prstima
po tvom prozoru mrlja,mrmlja,
prebira amajlije,
htela bi da uđe da se ubije.
