Ave, Dea: Moriturus te salutat.
Lepota i smrt su dve velike stvari,
što sadrže mnogu sen i svetlost sjajnu;
Dve obilne sestre, pune strašnih čari,
Skrivajući istu čudnovatu tajnu.
O glasovi, oči: crne, plave žene!
О biseri nežni što vas ljulja more!
Ја mrem а vi sjajte, budite voljene.
О vi svetle tice, usred mračne gore!
Judita, naša je sudba skoro ista,
što se ne bi reklo, poredeć nam lice:
Sav bezdani svemir u oku vam blista;
Мoja duša krije zvezdan ponor ceo;
susedi nebeski mi smo, gospođice,
Pošto lepi vi ste a ja ostareo.
