Hoćemo li da bežimo odavde?
Nećemo buraz.
Nismo ja i ti isti, da bismo bežali nekud,
gde ne cene našu umetnost.
Mnogo toga smo prošli,
tražeći mesto, gde će se naš glas čuti.
Čuti, na našem terenu,
našem jeziku,
jednom jeziku,
koga svi naši razumeju.
Prostim jezikom.
Ostajemo ovde.
Poslednja odluka.
Novcem u džepu, nisi otišao.
Pobegao si.
Ne okrećući se za majkom i bratom.
To se zaista i desilo.
Ne razumejući obim posebne krivice,
koja možda i ne postoji.
Promenio si odluku za dve-tri sekunde.
Celokupnu priču izmenio u trenu,
zbog tih vrhova,
što vire iz lave.
Zbogom.
Odlično! Hvala ti!