Gruz i ja – Valentina S. Topalović

Potrebno je mnogo truda
Da je pod prstima ne rastočiš
Kao krunicu pamuka.

Njene usne su japanske.
Neka bleda krv se nazire
Pod sitnim, čajnim
Pegicama.

Moj si čovek
Pečeno Sunce,
Kako da ti ne bude muka.

Sve je to
Mleko i šećerni prah.

Zato ne daš dodir.
Umesto toga žvaćeš duvan.
Umesto toga sipaš dlanove
Po bubnjevima.

Potrebno je mnogo truda
Da ne mrziš vijugavu šemu
Moje kose i taman obruč
Zategnutog struka.

Ja sam sve od čega
Jedan pristojan begunac
Krči svoj put.
Strnjika i blato,
Ugriz i blud.

Zaista, potrebno jeste mnogo.
Sunce, konjakom fino
Kamufliraš taj trud.

Pevaš ti o Gruziji
Ali sve bojiš mojim likom.

Robert Sturua
Robert Sturua

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *