Eto,
Imamo borbu,
Da od trzavica njina,
Napravimo put ka Tebi.
Tebi koji nas grliš
I čuvaš.
Ti nas teraš
Da se suncu divimo.
Njegovom svetlu uzor.
Daješ nam ratove,
Da trene pamtimo,
Nikad da ne zaboravimo,
Da progledamo.
Ti nam mir ne daješ
Iako molimo ti
Srcima čežnje i plama.
Oni nam u misli ulaze,
Poraženi i pogubljeni,
Tražeći dušu usnulu
Da poigraju se strahom njinom.
Gledaš nas i puštaš nam vetrove samoće.
A znakovi svuda su tvojim tragovima ostavljeni,
Da dolaskom u svetlosti zlatnoj,
Vaspostaviš razum.
