Stajao je sa svojim pobratimom Piterom.Stajali su za jednim od desetak malih šankova u Kirkovom omiljenom kafiću “šestica”,koji je kao i obično u vreme vikenda i oko ponoći bio pun kao oko.Sa njima je bio i njihov prijatelj Kol koji je u Grad izašao da bi se video sa Piterom.
Piter je živeo daleko na Zapadu.Bio je poznat muzičar i na svim radio stanicama u Republici vrtele su se njegove srceparajuce pesme.Bio je prestiž izaći sa njim kada dodje u Mali Grad,mesto na Jugu Republike.Njegov rodni grad.Klinke cele Republike ludele su za lepim muzičarem.
Kirk,na veliko čuđenje svoga pobratima nije nosio vijetnamku,koju nije imao običaj,da kada je ovako hladno,bukvalno skida sa sebe.Nosio je debeli Cempionov debeli duks koji se Piteru mnogo dopao.Bio je rajfeslusom zakopčan do grla.
Popili su vec dosta piva.Kirk godinama zbog nekadašnje operacije srca nije pio i sada je zbog ovog susreta sa estradnom zvezdom odvrnuo diznu.Pivo ga je dosta brzo opijalo iako je nekada pio po 20-30 dnevno.Svaki dan.Posle ko zna kog piva po redu i ko zna posle kojeg Piterovog komentara da Kirku dukserica odlično stoji,muzicar je iznenada upitao pobratima:
-Kirk,zamisli da u kafić uđe čovek koji izgleda bukvalno kao ti,obučen kao ti i kaže ti “Ja sam ti.Ja sam Kirk.”
-Ha,ha – nasmejao se Kirk vidno pripit i odgovorio – rekao bih mu “Gubi se men,ja odlično znam ko sam.Uvek sam bio kompletan.Gubi se i idi zajebavaj nekog drugog.Ti nisi Ja.I nikada nećes biti.Ja sam Ja,jedan jedini Kirk.-onda se okrenuo Piteru – a ti molim te nemoj da mi postavljas tako glupa pitanja.Jezim se od njih.Jel mnogo gledas filmove ili sta?Zajebi s tim.
-Koju si od svojih devojaka najvise voleo?Sa kojom bi se od tih cura ponovo najradije sreo?-Piter je pitao.
-Sta ja znam – zamisljno mu odgovori Kirk.
Kol je pio svoje pivo i nije izgledao kao da ga zanima čudni razgovor dvojice pobratima.Kirk prođe rukom kroz kosu koja mu je padala preko cela – Voleo sam ih sve.Da nisam ne bih bio sa njima.Odnosno one samnom.Logično je,zar ne brate?
Kirk već neko vreme nije imao stalnu devojku i ovo Piterovo pitanje probudi neku sentimentalnost u njemu.
-Pitao sam te koju si voleo najviše?Ponovi Piter pitanje naglašavajući reč najviše- Logično je da si ih voleo sve.I pitao sam te sa kojom bi najviše voleo ponovo da se vidiš-bio je uporan.
-Dobro,-Kirk je popustao – najviše sam voleo Anu.Voleo sam i devojku kojoj sam nadenuo ime, Pikok. Sa njom sam imao zanimljivu vezu.Ali zapamti.Voleo .To je prošlo vreme.Ne bih voleo da se sretnem ni sa jednom.
Onda ga je pitao ono sto ni najmanje nije očekivao:
-E,pa zamisli da taj isti Ti udje u kafić sa jednom od njih, sedne za veliki sank i rukom joj tera kosu iza uva kao sto si ti to stalno radio.Secam se Ja tog tvog tripa.Sta bi tada uradio?
Kirk je bio mnogo pijan.
-Dosta više!Neću da slušam te tvoje gluposti.Šta ti treba?Tema za pesmu,a?-ljuto je prekinuo ovaj razgovor.
XXX
Nastavili su da piju ćutke.Svako je pio sa svojim mislima.Kol celo veče nije praktično usta otvorio.
Kirk je zurio u svoju flašu.Pivo nikad nije pio iz čaše.Kada ga je neko s ledja potapšao po ramenu okrenuo se i zaledio istog trenutka.Pred njim stajao je on sam-Kirk.Obučen isto kao on.Kao sto je Piter izgovorio pre par sati.
-Ja sam Kirk,ne Ti!-obratio mu se došljak njegovim sopstvenim glasom!
Kirk je bio hrabar momak,ali ovo je bilo više od obične situacije u kojoj bi bio izložen nekoj opasnosti.Ovo čak nije ni bila opasnost.Kirk je gubio identitet.Ipak:
-Gubi se frajeru dok ti nisam razbio njusku.Nisi Ti Ja,niti ćes ikada da budeš.Ja znam ko sam-skoro je vrisnuo-a sad kidaj dok te ne prospem!Brisi!
Kirkov duplikat se podrugljivo nasmejao na Kirkov karakteristican nacin,okrenuo se,stavio ruke u džepove i Kirkovim karakterističnim hodom otišao iz kafića.
Kirk se okrenuo prema Piteru i Kolu i samo što se nije onesvestio.Oni nista nisu videli.Nisu videli ni čuli razgovor koji je Kirk zavrsio pre samo par desetina sekundi.Odlučio je da ćuti.Bio je mnogo pijan i pridržavao se za šank.Da je sve ovo ispričao sigurno mu ne bi verovali.Bilo mu je neverovatno da ovo u čitavom kafiću nije primetio bas niko.
XXX
Nastavili su da piju.Posle nekog vremena “Piterovo propočanstvo” dobijalo je svoj nastavak.U kafić su usli samozvani Kirk i devojka o kojoj su pričali.Seli su za veliki šank i On joj je rukom terao kosu iza uva.Okrenuo se prema pobratimu.Hteo je Piteru da pokaže sta se događa za šankom.
Onda se istinski prestrašio.Kao nikada ranije.Pitera nije bilo pored njega.Ni Kola.Nikoga!Kafić je odjednom bio prazan.
Samo on i par za velikim šankom.Pomislio je da ce srce da ga izda dok je gledao kako barmen poslužuje piće koje su on i ta devojka tu pili nekada.Strah ga je gotovo paralizovao.Prigušena svetla su bacala senke šankica i sve je izgledalo avetinjski.
A onda,odjednom je shvatio.
Prišao je šanku i obratio se tobožnjem sebi:
-U pravu si.Ti jesi JA.Ali samo jedan deo mene.Onaj mali deo mene koji je jos uvek voli.Vremenom ćeš nestati.
Nju nije ni pogledao.
Krenuo je napolje i nije se okretao.Otvorio je vrata da izađe.Napolju je polako svitalo…
KRAJ
Posvećeno
Mom pobratimu MacLovery
And, if once…
