Vetar je doneo miris smole bora, među sivilom betona on me je vratio, u mladost, nekoliko eona… setio sam se nje. Vetar je milovao moje lice, te noci sam je voleo. prepustila se mom zagrljaju, ljubili smo se. Vetar je prestao da duva. Razvejao je moje sećanje. Ostalo je samo sećanje na nju. +40
Nezadovoljstvo kulja Celu noć su plakale mačke jutro je donelo prolazne pljuskove To je sigurna smrt puževa žurba za posao nema razumevanja za njihove kućice Smrknuti smo i bez sivih oblaka Gacamo krckaju koraci život pobeđuje smrt eto mantre tuđa smrt pobeđuje tvoju smrt +80
Žao nam što sutra nema nevremena od koga nas štite dobre senke što dolazi leto da izjednači cvrkut i cviljenje sa odraslim zvukom u pustinji Na mestima za predah, umesto oaze vrt naša misao o zrnu iste suštine u svakom i novom vremenu O ženama u predelima gde je klima umerena, daleko od Johanesburga Bez […]
Prošlost je prošlost kažu mi ljudi…. Ne osvrći se! A ja uporno po sećanju tragam. Tamo je ona. Tamo je mladost. Tamo su snovi. i krv što vri… Grlim ja i Danas, ljubim i budućnost, al’ oni nemaju to što ima Juče… oni nemaju tu neku sigurnost … I dokle bi tako napred samo napred […]
Postoji neka tuga u očima istočnika, dok pohode neke druge gradove i druge zemlje, oni ćute i gledaju tuđe sudbine, sećajući se svega što su napustili. Postoji neka tuga u očima istočnika, raduju se svojima kad ih u tuđini vide, prepoznaju se po govoru, sećanju nekom, po ljudima koje spominju iz izbledelih uspomena. Postoji neka […]
Probijate se kroz zidove večnih vatri Ne slušajući pesme anđela Nadajući se da će da popuste U njihovim neprestanim molitvama Sve vas Kopno je zauvek odvelo daleko Od sećanja na milostinju Koja nije tamo gde ste vi +19-1
Da Moj odgovor i štit je bio osmeh Nisam osećao ništa Kada je nož prolazio kroz utrobu Imao sam belu majicu I svaka rupa je predstavljala slabost nekih ljudi Na šta je to sve ličilo – Nisam siguran… Možda su grehovi cirkuzanata Koje sam viđao tih dana… Ti grehovi su u dahu postali moji I […]
Ništa nije govorilo Da se okrenulo sve protiv tebe Predao si se bez borbe A da ni mačem nisi zamahnuo Nije ti se dalo Nisi ni znao kako Da si barem povratnik Pa da se isplačem kao čovek Tih dana Ništa nije bilo razumno Sve je bilo furka Sve sama muka Radilo je protiv tebe […]
Napete misli u onim momentima Gledaš u bojama I zvuke pesama nepoznatih pevača Slušaš u strahu Novi ljudi u tvom životu Koji su te čekali U tišini Nisu se okretali U hladnoći Do zadnjeg trena Koja skoro kao večnost traje Oni uvek pitaju za svoje bližnje Ništa drugo im nije bitnije Nego toplina nove vesti što […]
If the stars fall down on me And the sun refuse to shine Then may the shackles be undone, And all the old words, cease to rhyme. If the skies, turn into stone, It will matter not at all, For there is no heaven in the sky, Hell does not wait for our downfall, Let […]
Mislila sam da ću te sresti tamo Da ćemo otići na to mesto Gde smo proveli divne noći Gledajući radosne ljude I plavi mesec Kako peva svoju pesmu Naša ljubav nije završena Nije kraj Nije kraj putovanju Koje smo ucrtali u pesku Znam da ti je ostalo u sećanju +24-2
Crna svita dolazi Da presudi za tvoja zlodela Da ti odseče skalp zlatne kose I uništi zastrašujući glas Praznovao si zlo mačem u snažnoj ruci Gromoglasno Sekao sve pred sobom Osvajao trofeje Trpao u čelične mreže Te oslabljene narode Gomila njih koje nisi uništio Ulovljene Očajne i nagluve duše Glasom si Bespoštedno robio u samice […]
Tebi Hladna jutra samo mogu pomoći Ti si dozvolio sebi da se zatvoriš Da te zla sigurnost obmane Dozvolio si da ti takav prostor menja lik Da te iznova podseća na ruglo života Mučne godine će biti potrebne Da ti otvore oči vremena Mučne godine povratka Na put Gde si nekada Slomljenog srca Gledao u […]
There’s nothing special about it It’s either there when you’re born or not Gifted with talent are no big deal Welcome to the death of a century… Cause yesterday don’t mean shit What’s over is over and nothing between Yesterday don’t mean shit Because tomorrow’s the day you have to face There’s no rewinding time […]
Legenda nas oblikuje Ostavila je snažnu plavu svetlost I prave reči Koje ti u snovima darujemo Nije nas strah od zaštićenog sna Niti od gubitka darova Strah nas je od zaborava I praznog slova Samo da bismo dopreli do tvog sećanja Mi prolazimo kroz rupe Kroz otvorene prozore Šuplje krevete Staklo Kristal Imenuj ti sam […]
Ako te pronađe dežurni doktor, Biće već kasno. Naprasno mlađi -(33)- Gledaš svoju starost -(77)- Lebdeći, malo iznad svoga lica. I pitaš se.- Zelene oči? Ko je ova persona? +240
Njihove starešine vode računa Određuju noć I koga će od njih da pošalju Traže slobodan pedalj Slobodan prostor Direktno u polusan Pronađenog sa strahom ciljaju Munjevito U grčevima Ponekad i slobodno Kasnije Od Admirala traže svoju nagradu Za par svojih nemih trenutaka I nekoliko plavičastih (polaroid) slika Usađenih u sećanje +240
Moja ulica je tako puna staraca Njihove teme su preozbiljne I radost je neizvesna Krvavim rukama na dlanovima hodam Pored slepih Na šezdeset jardi od ambisa Pozdrav spavači Dajem vam sve dukate Vratite mi moju ulicu čekanja +24-1
U polju divnih mirisa Na putu ka novom naselju Gde me pravednici očekuju Ja čekam sa još nekima Oni me bodre da budem jači Da se suzama operem Od sanka tuge Kažu da putovanje je počelo I da mirisi dodeljeni Pomažu da vas u srcu sačuvam (in memoriam) +270
Nismo uspeli, a hteli smo… jednostavno, nije nam se dalo, zvezde nam nisu bile naklonjene, okolnosti, krivicu svalismo na druge. Da smo hteli, da li bi smo uspeli? Bez volje, nema ni načina, ohladili smo se, srca okamenila, pogledi više nisu govorili ništa, nismo uspeli, da li smo hteli??? +28-1
Ne znamo se lično a kažu da smo rod život odvede ljude na razne strane svako se ukrca u svoj parobrod u stihije njima neznane i znane pesak vremena pokriva obrise lica iscrtanih u dinama životnih skrupula hodamo asfaltom neobelezenih ulica do kraja puta gde je ona usnula svako srce pod Suncem kuca za sebe […]
Sve je dobro Na ovim sporednim putevima Naše oči gledaju boje predvečerja Mirisi šećerana i golubarnika u ravnici Zatvori prozore automobila Prolazimo kroz smrdljiva sela Gde se ugalj loži Još malo I stižemo kući Moji ljubljeni +300
Ima nečeg čudnog u jutru u njegovom sjaju MORA da su moj san i DELOvi snoviđenja ima nečeg čudnog u mom snu NA VIDELO iznosi jutro i završava pesmom u kojoj uvek izgorim ima nečeg čudnog u meni u svemu vidim jutro ujutro sanjam svaki san pesmom završavam ima nečeg čudnog u mom snu i […]
Nemojte mi ništa donositi kada me pritvore Ništa mi neće trebati Samo malo mira od godinu-dve Nemojte pitati za mene kada me zatvore Pregovori će biti teški A povratak dug +31-1
Ne krivite narod Što je sam sebi kriv Nije kriv stočar Što mu je stoka pobegla Nije on kriv Pobegla stoka Davno je već zaboravljena +280
Iz drugog sveta izvire život život greje pa imam utisak topline nema utehe za kratkovidog za drugi svet,ovo je san… vizija koju životom hrani deluje na nju i posmatra je uživa u evoluciji života sveti građanin građanin sveta +32-2
Sećate li se ovih momaka? Šezdesete i sedamdesete, Godine čarobne. Prve svirke, Prve ljubavi. Uticajni i Nezaboravni. Kompozitori Rock inventori. Tih godina, Četiri zida delili. Sve je bilo prepuno zabava i radosti Tih bezbrižnih godina, Pod Titom, Kada se rock istorija stvarala. Jedan od drugog učili, Muziku stvarali. Idoli jednog vremena, Mnogim devojkama nedostižni… […]
Remember to call my name I adore it If you call my name I implore it If w/ all these things we invoke here Call you out our name But be forwarned dear I don’t mind the pain We hear you call our name We adore it Hear you all these things That we invoke […]
Nevreme je danas … Žuta kiša Kao motorno ulje I gorak ukus u ustima Pretrči preko ulice Sakrij se Dok ne prođe I nemoj ući u to lečilište više nikada Više nikada u taj hram sakupljača blazirnih duša Obećaj mi da nećeš …? +39-1
Danas bih mogao raditi nešto korisno: Čistiti zaprljanu avliju, Rovariti zemlju i gurati u nju sjeme nekog budućeg cvijeća, Ili golim rukama sakupljati lišće prošle jeseni, satruhlo; Golim rukama milovati travu mokru od otopljenog snijega, Zakucati tarabu kroz koju se provlače psi bez gospodara; Mogao bih… Mogao bih svašta korisno raditi… Ali, Samo sjedim na […]
Ja Hodam po ivici racionalnog Ti Držiš graničnu liniju Lakim pokretom ruke Remetiš njeno mirovanje Linija drhti Gotovo neprimetno Pokrećem telo Osmehuješ se izazivački Ubrzavaš disanje Ravnotežu prebacuješ S jednog stopala na drugo Vijugava zmija mi je pod nogama Dok ne zamahnem Mačem koji držim Ne pomeraj se nepotrebno +32-1
Voice one : “I can’t sleep”! “I’m cold”! “I’m scared”! “I’m shaking”! “Ouch”! Voice two : “What’s wrong”? “Try to sleep”! Voice one : “I can’t”! “Ouch”! “Stay here with me”! “They are so close”! +330
Ni Rusija se ne smeši od Ovog postanja Mene ozbiljno ne zove Sa radosnima pod Krošnjama sklonjenim Zaspali imaju Vaskrslog U pećinama i jamama zemaljskim Ako se otme skriven osmeh vode sa pticom u sebi Kroz čitav život grč i izlaz ista su poluproleća Uzalud stežeš čeljusti preobražene za oproštaj Mi smo govorili Lazare, otvori […]
Da li sam to čuo da vrijeme je? Jedino poslušnici vremena likuju u promjene. Naše kazaljke su već odavno stale, A mi i dalje trčimo za satima. Jutra su pod uticajem noći, i podne je naša sačekuša zora. Da li sam to čuo da vrijeme je? Još jedno zvono je čak i podne odvuklo u […]
Sećanje na jedno divno poslepodne I Starčevo pod bakarnom kupolom neba Stric je nasekao domaću sapunjaru Sedeli ispod oraja I gledali u zalazak sunca Iza šumarka na kraju sela +37-1
Godine prolaze, starost stiže, eto, lepota kopni, poput snega, onog po lepom aprilskom danu… lepota kopni. Život je kratak, ali, život je tako bogat pored tebe, jer mi imamo priču, mi prolazimo zajedno kroz sve. Ti i ja, mi imamo plan, mi delimo živote, mi smo tim, nas dvoje smo u svemu. Kad padnem ja, […]
A crust of bread and a glass of milk Is the last thing I’m looking at The sun and the moon May they be born anew May that thought lead me As far as possible, away from this village Goodbye, my loved ones Distant are my gazes I didn’t serve sorrow To let it shove […]
Sam, poput severne zvezde na nebu, koja se pita, da li će ikad biti primećena? Sam, poput provincijalca u velikom gradu, koga razdire neizvesnost, sutrašnjeg dana. Sam, poput vojnika na mrtvoj straži, koji se pita, gde mi je voljena, sa kim je sada? Sam, bez igde ikoga, sa mnogo pitanja, a sa tako malo odgovora. […]
Još jedan prodje dan Uzburkan ko more. Duž pustih ulica svetiljke već gore. Nek srce umorno željno mirnih snova sada tiho plovi kroz ovu noć. Sa novim jutrom sve će isto biti ja to dobro znam. Do novog susreta sa vama Dovidjenja! Nek zvuci pesme te ispunjeni setom sad mirno plove kroz ovu noć. +37-3
Prevalila je daleki put Da bi stigla do ovog mesta Sela je pored mene Na ivičnjaku Da bi mi dokazala da “to” krije u kutiji za kremu Pričala mi je da je izgubila stid A i da nema para za nas više Čuli smo se i telefonom Samo da bi mi prenela Koliko malo šansi […]
Tremors of your network cause kings to disappear. Your open mouth in anger makes nations bow in fear. Your bombs can change the seasons, obliterate the spring. What more do you long for ? Why are you suffering ? You control the human lives in Rome and Timbuktu. Lonely nomads wandering owe Telstar to you. […]
Tvoje oči nikada više neće videti ikonu spasa Nikada više Petar ti je možda i rekao Glasom Oca +37-2
Uplašeni pogledi potrošene muze moje Nisu sa ovog sveta Njima nema mesta U Dušici trošne dobrote njine Savest muze moje Tražiće novog muža I otkriće radost Ubrane lipe Snivajući decu budućeg dana +39-1
rečima svojim popunjavam prazne prostore ovih umršenih pogleda ne pronalazim sebe u njima gubim se kao odraz davno ostavljenih pokreta polako se krećem, nečujno iako ne odustajem ostajem čujem zvuke, boje koje ne vidim hodnicima mojim, obojenim dodirom teško se predajem nestajem +340
Nije bilo reka, ni magli. Kao ljudi, bojali smo se mora. Gotovo je sa napuklim suvenirima; nađosmo, posle svih dosada, otkriven lik. Život, po koja figura, bez simbola. Sačuvani nameštaj, predeo planinski; ni Sparta, ni Markesov Makondo. Ni Urala, ni Urge, ni Vizantije, u nekoliko staništa. Ni reči velikih, jedino uzdah i nad začinima. Ni […]
Stojim na uglu ulice, naslonjen na trošni zid, kao ikona grada. Tu na uglu, gde se ulice ukrštaju, tu sam svoj na svome. U ustima dogoreva cigareta, pogledom pratim ljude oko sebe. Jedino što je ostalo je nadanje, da ću je videti još jednom, da će slučajno proći, baš tu na uglu ulice. +37-3
Takni malo odlaska u nešto drugo. To je kao tamno okno iza kojega se zna da je more. Šapni malo suplesačici u uho. Imaj popito nekog jakog pića; budi budala, budi samoblag. Naslućuj iza orkestra prostore. Ushtjedni zakoračiti kroz staklo i odšetati. Misli, da se događa čudo za male pare. +37-3
Čekam sunce na klupi u parku Preko puta od moga stana Pratim hod oblaka na nebu I zagrljenih parova Na stazi između borova Čitač novina s drugog kraja klupe Prati hod mojih pogleda Ljubav nije oduvek postojala Nju je znate izmislila sirotinja Da bez dukata dođe Do slatke ženske brave I pravog muškog ključa +40-3
Tkam jedno platno, Prostire se celom dužinom mog života. Na njemu se prepliću niti kojima nema broja, Mali oblici sa velikim. U raznim bojama se sudaraju, Tople i hladne boje, Gradeći neki oblik. Provlačenjem niti kroz potku pravim novi korak u svom životu. +46-2
Dvadesetprvi. Noć. Ponedeljak Silueta predsedništva u tami. Jedan bezveznjaković – ko zna zašto – je izmislio priču da ljubav postoji na ovoj zemlji. Ljudi mu veruju, možda zbog lenjosti ili dosade, žive tako: čekaju na sastanke grozničavo, sa strahom, i kada pevaju, pevaju o ljubavi. Ali istina se nekima sama otkriva, i njima tišina nađe […]
