FRAGMENTI
1. MI SMO JAČI OD NJIH OD BESNIH I ZLIH NIŠTA NAM ONI NE MOGU I NIJE OVO OD LAŽI SAZDANO VEĆ OD MUKE DA GROB NAŠ NE ZAJEČI 2. POZNAJEŠ LI OVAJ PRIZOR SMRTI I ZNAŠ LI […]
Mihail Ljermontov
PESNIKOVA SMRT Pogibe pesnik! – rob poštenja – Pade od laži što svet toči. S metkom sred grudi i pun ogorčenja, Zanavek gordo sklopi oči! … Ne podnese mu čista duša Uvrede koje spletka krije, Ne htede gadni svet da sluša … Sam je ko i pre … i ubijen! Ubijen je! … Sad čemu […]
VICTOR HUGO-PAKAO
Nemani riču, ječe krici Iz štala čije oči žarke Kroz ponor blistaju u tmici, A jezivi utopljenici U mrkloj noći grizu barke. +25-2
KADA BUDEM BIO SPREMAN DA UMREM…
OSEĆAM DA JE BEZNAČAJNA BRIGA ZA SVETOM DA JE RADOST SAMO U SMRTI DOVOLJNA VIDIM DA MI JESMO I BIĆEMO BOŽIJI JER U TRENU TOM RAZUM JE U SRCU I PLAČE DUBOKO DO IZLAZA IZ SVETA U PREDUKUS VEKA…. TO JE SVE JER ČOVEK OVDE JE NIŠTA +24-2
Prazno srce – Marko Vlašić
Jednoga dana kada osetiš Da menjaš se Poželećeš da kod mene dođeš I kažeš mi Sve ono Što propustima nazivao si Radosti će biti u tebi I naprasno ozdravićeš Tražićeš da ti pokazujem lepote Predele i divote Poželećeš da lepršaš U tom stajanju Opran Ali do tad Sačekaćemo Jer tvoje srce prazno je +250
Tri stotine godina isti,danas drugačiji – Marko Vlašić
Misliš li Ti Da si izdao pleme? I da je čovek prvo čovek? Drugačiji nikada nisi ni bio… Jer ,svojoj duši daješ previše slobode Da te nosi ponosno. Vreme je da odabereš svoju veru. Zbog toga se pazi! Znaju oni koliko si slab. Ali , ne tuguj… Nisu ni blizu pobede. A pobedićeš Ti. Tu […]
Zašto vas nema ? – Marko Vlašić
Zašto vas nema ? Molio sam vas Da mi utehu date, Pomoć pružite, Nadu hrabrite. Ništa od vas nisam ni tražio, Ni dobit ni korist, Samo malo ljubavi i pažnje. Vi ste sve to napustili i zaboravili. Zašto vas nema ? Kada sam vas molio kao Boga Dobrotom , u miru da živimo. Nevinost da […]
Do manastira
Nekako je napeto na početku puta Nisam sasvim svoj Lagani strah Stigli smo Ali zaboravio sam Da tu sam sa ciljem I ne osećam toplinu Već samo beskorisnu prazninu I takav oset držaće me Do kraja puta +250
Tragači zaostavštine – Marko Vlašić
U šumsku noć primaš jadne Obećanjima I lažnim zlatom U trnje obasuta Tvoj poredak je morskom blatu jadan Plimom poliven Tvoja leta kukavna U sumornu jesen pretvoriće Vatreni mač pravde Smisao ti tamo i leži +22-1
Telo – Marko Vlašić
Iz ljubavi rođen Da savršen bude Kao svako dete bogu milo Sačekaće spas I vaskrsenje mrtvih Kroz suze milosne U tom vrtlogu života +240
Svinjokolj – Marko Vlašić
Vi imate potrebu da sečete, Stružete, Derete, Čupate. A i mi kao deca, voleli smo da gledamo Svinje kako kolju se same. Mačke su lizale krv, Čvarci se kuvali, Šnicle sekle, Šunke sušile. Sve te radosti siromašnih. +230
Mravi preživeće – Marko Vlašić
Koliko je reka popijeno, A tek pakla pojedeno. Moraće neko da dođe I da naplati. Skoro svi u zabludi, Žive i sanjaju, Da bez nas nema spasa. Zato životi naši predvidivi Postaju muk… Niko nikome bitan i vredan. No,nije to obzir… Jer, sve to mogu i bez nas. Ali,ne ostavljaju nas na miru. Samilost vole […]
Brdo iznad – Marko Vlašić
Zašto imate neodoljivu potrebu da dokazujete vašu pamet ? U tim godinama ? Ma hajde , gordost je to. Bolje je da okupaš se u kadi, odmoriš malo, pomiriš se sa sobom i kreneš u brdo iznad. +280
Dunav nosi sve – Marko Vlašić
Znaš li ti nespremni Šta te čeka Ako sam ostaneš Nevera Glad I zaborav Prijatelja nećeš imati- Majku nećeš prepoznati Kao turbulentni zanesenjak Ponesen, U ropcu Plakaćeš Ako se ne pomiriš sa sobom I ne sagledaš svu brigu sveta Krvca će ti se u vodu pretvoriti… Dunav će te odneti Daleko od nas Jer Nisi […]
Vodite me ka suncu – Marko Vlašić
Mračna je ova bolnica, prepuna suza. U njima je i moj otac kome je sada svejedno . …… Kroz rešetke bolničke sobe, vidi se delta reke koja vodi u pakao, širokim putem pravo – niko neznajući ni kako ni zašto . O,stari moj o čemu li si sanjao tada ? Kuda te je ta mračna […]
PLAMIČAK NESIGURNOSTI
UTVRĐEN U VERI KAO SAN PRED JAVU U FAZI KOJA NE VIDI SUTRAŠNJI DAN ŽALI BOŽE NESVESTI KOJA NUŽDU TVORI TVORI PROPAST JEDNOG SNA GLEDATE ME TIM OČIMA UMIŠLJENIM I UPLAŠENIM ZA SEBE JER NISTE SIGURNI NISTE ODREĐENI U CILJU NE VIDITE NI PAD NI UZDIZANJE DUSE NEGO SLEPO SLEDITE. VAŠA JE […]
Iskon
U vreme ono Kada nas strah obuzme Malo svetla u dušama ostaće Mnogi robovi postaće Duhom ubogi Onaj koji nema Dobiće I biće taj kamen pobede U večnosti u svetlu zrak u pesmi zvuk radosti suza bolesti lek razum i savest +230
BEZ OČAJA MOLIĆU
SAVESNO I HRABRO UZMITE PAMET DRŽITE JE U SVOJIM RUKAMA KAO DA JE POSLEDNJI TREN VIDEĆETE U NEKIM TRENUCIMA SREĆE DA JE UZALUD TUŽAN BITI JER NIJE TO DEO VAŠEG SNA JADIKOVKE NEMOJTE SLUŠATI NEĆE VAM DOBRO DONETI SUSTIŽU NENADANO SLUŠAĆETE PESMU NOVIH NE BRINUĆI VIŠE ZA OVDAŠNJI BOL +220
Premer – Marko Vlašić
Bićemo premereni I predstavljeni Za svaku misao Za svako delo Sve će se to videti Iznova U trenu U stidu i plaču Zarad spasa +220
Loše zajedničarenje – Marko Vlašić
Kupovao sam vreme I nešto U čemu sam bio najbolji Znao sam kako to sve radi I kuda vodi Voleo sam tako da zajedničarim sa srodnima Na mestima gde smo mislili Da možemo stvarnost da pridobijamo Na korist Samo za nas Sa pričama o budućnosti Skupim snovima I ženama Koje bi sa nama bile Do […]
KRV
DOĆI ĆE DAN KADA NEĆE BITI ŽALOSTI NITI SEĆANJA NA OSETE KOJE STRANE SU DUŠI SREĆNOJ ZAJEDNO BIĆEMO SAKUPLJENI MILOŠĆU NJEGOVOM DOBROTOM DOBIJENI ZA VEK KOJI SLEDI +230
MALI GRAD (MOŽEŠ MISLITI)
MI SMO MALI LJUDI NEKOME NEGDE A MOŠ’ MISLITI DA KOLIKO MOZEMO BITI VELIKI MOŽES MISLITI IMA NAS TOLIKO DA MISLIMO DA MOŽEMO BITI DOVOLJNI JEDNI DRUGIMA I GODINAMA SE GLEDAMO I NE ZNAMO MEĐU SOBOM MOŽES MISLITI NE TRAŽIMO UPORNO UPOZNANJA VEĆ SAZNANJA DA JE NEKO MANJI MOŽES MISLITI ZATO […]
Biser – Marko Vlašić
Na raznim mestima se srećemo Pozivamo i sabiramo Rado se viđamo Gledamo i smejemo Pomalo plačemo I sakrivamo među Mi krhki sanjarimo Tako da ako iko brine o nama Prepuštamo se Da nas snovi vode Lepotom se hvalimo I u ponos oblačimo Putujemo I ne mislimo o gladnima i žednima I dok nesvesni bivamo Lažnu […]
Po milosti – Marko Vlašić
Ovo leto bez kiše Nije sreći sluga Ostaćemo sami Mi koji prirodi nismo skloni Ostaviće nas U pokušaju Da nas premere Da nas odvoje Od naših ljubavi I ne preostaje ništa drugo Osim čekanja Da budemo sklonjeni Po milosti i dobroti +230
Odmetnut – Marko Vlašić
Sve vreme zaveštanja Više nije vreme Više nije stanje Nije moje Više ne postoji Samo da oca ne izneverim U opreznoj duši Misli nisu bezbrižne Noći neprospavane Sve je to samo odmetništvo Od laži i poraza Oca da ne izneveri +30-1
SREĆNA DECA
ROĐENI DA STVARAMO DIVOTE DAVNO VIĐENE TRUDOM DA IH VAJAMO RADOŠĆU DA GLEDAMO SREĆNA VREMENA NJIH NAZIVALI SMO BEZBRIŽNIM TE PREDIVNE MOMENTE PROŠLOSTI KOJE SE NE DAJU OBRISATI TA SEĆANJA SUZU TRAŽE DA ZALIJU RANU TAKO DA ISKUSTVU DONESEMO SMISAO I NASTAVIMO DALJE BOLJI I LEPŠI +27-3
Kada prođe ovo vreme – Marko Vlašić
Nećete vi mene videti Ne tako lako Gde su te borbe za nas Dnevne brige Dani samoće U ovom novom životu Postoji praznina Razna čuda Kojima se ne vidi lice istine A ja i ti stojimo blizu svega I čekamo da taj jaz prevaziđemo Da prespavamo I probudimo se u ono vreme Na mestu Gde […]
Pažljivo
PAŽLJIVO SA SOBOM KADA TI BOG SLUŽI ČUVAJ SEBE SAČUVAĆEŠ I BOGA U SEBI KADA HODAŠ MOLI KADA SPAVAŠ MOLI RADUJ SE NJEMU JER UVEK JE U TEBI I U DUŠI I U TELU +26-1
Njihove kuće
BRAVA JE ZAKLJUČANA OSTALI SU BEZ NOVCA POLJUBILI SU KRST IAKO GA NE VOLE POBEGLI SU GLAVOM BEZ OBZIRA SA DUGOVIMA PREMA SEBI I NARODU POTRAGA ZA NJIMA JE POTRAJALA NEKO OD NJIH JE POKLEKAO PRVO JE PLAKAO PA PREŠAO +27-1
Mali smo
Koliko strahova u nama živi; Da nećemo znati kako da se popnemo, Na mesto koje nama pripada? Na polja da dospemo, Gde čeka nas sve naše, I svi naši. Mora koja nemaju kraja, Niti pustinje koje možemo sagledati; Ništa to nije u našim očima. To nisu naši prostori. Određeno je drugačije Razumom nepregledno, Osećajem nedokučivo, […]
AKO PADNEM (DUŠE SU NEMOĆNE)
NESTVARNA JE TA MISAO ŠTO JE OBLIKE RAZNE POPRIMILA IZLOŽENA SVETLU A MRAKU PREDATA NE TREBA ZNATI GDE JE TA DUBINA GDE MNOGI STRAHUJU DA POMILOVANJE ZADOBIJU GDE IH NIKO NE SLUŠA I NE GLEDA SA NAMEROM DA MILOST NE OSETE TO OSEĆANJE PUNO JE PROSTRANSTVO GDE JE PROKLETSTVO BITI SAM SA […]
ČOVEK KOJI UME SA SVIMA
VAMA KOJIMA SE OBRAĆAM ZNAJTE DA JE ISTINA U NAMA DA ON JE UMEO DA RAZGOVARA UTEŠI I MNOGE DUŠE OBNOVI RADOSTI JE PRIČINJAVAO NI IZ ČEGA ZA SVE BODRIO JE NARODE KOJI ŽIVEŠE TADA DA JE NADA TU BLIZU SAM JE POBEDIO SVE JE ZAVETOM OSTAVIO RAZUM I VERU VRATIO […]
Christian Brothers – Elliott Smith
No bad dream fucker’s gonna boss me around Christian brothers gonna take him down But it can’t help me get over Don’t be cross it’s sick what I want I’ve seen the boss blink on and off Fake concerns is what’s the matter, man And you think I ought to shake your motherfucking hand Well […]
Zaboravljenima
U molitvama jedino mogu da vam se obratim. Razumite me, vi, koji nikoga nemate. Vama je istina naklonjena. Kada pomislim na radost, Pomislim na vas. Na vašu buduću sreću, Slobodu. Slobodu da možete otići, Tim putem. Srećan sam što znam da postojite, Što ste od prokletih zaboravljeni. Jer, zaista, Lepa vest, budi nadu. +230
Kažu „Vreme Blaži” – Emily Dickinson
Kažu „vrijeme blaži“,- Ne čini vreme to; Kroz vreme pravo zlo Ko i tetiva snaži, Vreme je kušnja tek Za bol, a nije lek. Drugačije kad se zbilo, Ni boli nije bilo. +220
Čaj od maka – Marko Vlašić
Te večeri popili smo po dve čaše čaja. Ona je ostala da spava a ja nisam mogao takvu da je gledam, jer, imao sam situaciju u glavi. Ušao sam u gradski prevoz i od tog silnog čaja, promašio svoju stanicu. Sećam se samo kreveta i pune kese čudesnog maka, ispod jastuka. +23-1
Ridanje – Marko Vlašić
Kasnije ili pre Ridaćeš Nemoćan Bićeš laka meta Nećeš ih gledati Osećaćeš ih Prepuno sluzi Malo prostora I gušenje i ridanje Radost je pogled U onog Ko čeka sledeći Sećanja se prepliću Kao golubovi preletači +220
IPAK SAN TAJ NIJE ISKUŠENJE
NE ZNAM KUDA SE NAROD SAV TAJ UPUTIO SAMO ZNAM DA JE SREĆA NA NJIHOVOJ STRANI ŠETAJU DALEKO TAMO AMO JER VAZDA IMA ŠTA DA SE VIDI I SA KIM DA SE PROZBORI SVE JE TOLIKO ŠARENO I LEPO DA JE MILINA GLEDATI TE GRAĐEVINE KOJE SA OVOGA SVETA NISU +220
To si ti – Dragan Rucić-Ruca
Može on da bude veći i jači Ali za sada to mu je mera Reči su reči pesma je pesma Kada se forsira baš se pretera Onda se poremeti atmosfera +26-2
Oslušnite sebe – Marko Vlašić
Može olako da se okrene Da očima ne vidite Da ne možete čuti Možete sebe naći Da u suzama molite Sve zbog sumnji i nemara Prema duši pernoj Vaše malo Za njega je veliko +29-4
Oprano telo – Marko Vlašić
Svi traže ljubav Svi se nadaju Da neće završiti Kao čovek koji ne voli sebe +28-5
Teško mi je i da vas pogledam – Marko Vlašić
Zašto me terate na prezir ? Kakva to pobuda tera ruku da čini zlo ? Zar niste naučili da nemate nikoga i ništa ovde ? Ko vas je poslao dobrotu da nam kušate ? Zar ste i istinu okrenuli zarad njih ? Nisam ja tu da vas gorim i gasim. Nema mene među pričama […]
ODUŠEVLJENO
PONEKAD JE DOBRO UBLAŽITI MISAO NEGATIVNU MISAO DA JE MALO NJIH IZABRANO ODVOJITI SEBE OD TIH BRIGA BRIGA ZA SUTRA ZAR KAKO I GDE NIGDE NAJPRE OVDE I SADA BISTRU MISAO SLEDIMO I SUDBINU DA NE PRIMAMO KAO TERET A CILJ DA BUDE ODREDJEN CILJ DOSTIŽAN KAO STEPENIK KAO INSTINKT NEKA PROSTO […]
Žena koja je hranila golubove – Marko Vlašić
Nije marila za ovaj svet, jer znala je mudro, da ako mirnim životom živi, starost će joj biti laka, kao pero. Blagim pogledom, pomireno je gledala, tamo gde mnogi ne vide. I svo breme njeno i dece svoje, nosila je ponosom, hraneći golubove. +28-2
Na dva kilometara odavde – Marko Vlašić
Koga se to plašite? Živite li tu vekovima? Imate li nešto što biste poneli sa sobom? Ako imate,posudite i meni. Razumno vas pitam,vaša li je to zemlja? Koga se to plašite? Sve je uređeno! A vi,strahujete da ne odete, Goli i bosi. +30-3
NEĆEMO O SVEMU TOME
GOVORIM SEBI NE OSUĐUJ NIJE TO TVOJ POSAO RAZNIM ČUDIMA SLUŽIM SE SAMO DA BIH OSTAO ČOVEK NADAM DA JE TO DOBRO DA NE ŠTETIM TEBI NADAM SE PREPUSTIO SAM SE VREMENU DA ME LEČI DA MI GOVORI STA DA RADIM I KAKO DA RASUĐUJEM TO JE ISTINA NIJE PUKA BESMISLICA PREPUSTITI SE […]
Nije sramota prositi – Marko Vlašić
Vaše duše su zaprljane. Belosvetske sile teraju vas da čađ udišete, Da u smogu živite, Lepo vam je tamo. Prosili ste sudbinu da ugodite stomaku Svakoga dana. Imate hrabrosti da nas ubedite da smo mali? Ko vas je tome učio? To sve tražite, od Njega uvek i dobijate. Zato vas je slepilom […]
Posna godina – Marko Vlašić
Suša dolazi kao kazna Remetimo mir Gaji Remetimo živom biću radost Iz slepe pohlepe Ranu solju zalivamo Olovom pomešana Da ohladi usijane glave Koje u bespuće žure Suša dolazi naglo Sa vatrom Stihijom ogorčena Nekada je neko pogrešio Slagao zemlju da sve je mir i spokoj +26-1
KADA TE OSTAVI ONA KOJU VOLIŠ
Kada te ostavi ona koju voliš Kada te ostavi ona koju voliš Kada te ostavi ona koju voliš Kada te ostavi ona koju voliš Prvo osetiš jedno ništa Prvo osetiš jedno ništa Prvo osetiš jedno ništa Prvo osetiš jedno ništa Zatim osetiš jedno ništa Zatim osetiš jedno ništa Zatim osetiš jedno […]
Vesela bitka savršenog bića
PROLAZILA SU NJEGOVA VREMENA PAR HILJADA GODINA JE PROSLO I BORAVAK U IZGNANSTVU SADA JE REALNOST NAJVEĆE STRAHOVE DRŽAO JE KAO TAJNE I PODANIKE SVOJE PREPUŠTAO MILOSTI DONOSIO JE VESTI IZ OGROMNIH KUĆA VELIKIH PRAPOSTOJBINA KADA JE NESTAJAO NIJE BILO VIDOKRUGA NIKAKVIH DUBINA KAKAV MAJSTOR SVOG SVETA! KUPOVAO JE MIRISE SVIH SVETOVA ZNANIH RADOVAO SE […]