Ne dođeš li mi u leto, uopšte nećeš doći. Bolje da svoju žudnju pogrebem u zlu kob No da ikad poželim da leš napusti grob Pa opet danju da diše i krvari u noći. Ako pod zvezdama nećeš, ti me Zagrliti nikad nećeš, a noći srebrnastije od ove U mrak će da otplove Pre no […]
Ćuti dok ti govorim istinu, Ne prekidaj me! U ovom trenutku žive bića kojima nema broja, U ovom trenutku bezbroj tuđih glasova bruje. U ovom trenutku bezbroj tuđih misli sahranjuje te. A ti si živ čoveče! Tvoje oči još vide. Tvoje uši još čuju, Još uzdišeš, A ti si mrtav. Čoveče, ti si mrtav. Rodio […]
koju sam joj poklonio jer je dve godine nisam više koristio onda sam je podložio kraj peći sam joj rekao dve godine je već nisam ložio i sasvim sam zaboravio kako se ona loži a ona je rekla vidiš nije potrebno prvo umreti da bi se zaboravilo a ja sam rekao znaš najbolje je onda […]
Muzika sobi daje iluziju punoće U mraku umor funkcioniše kao izgovor za sve Bliskost samo povećava razdor Ćutanje mili niz usne Razmak između tela zjapi Razularen procep Ležeća utvara Maštam o trenutku oslobođenom smisla +270
U pravilnim pukotinama noći Prvo bi nam ruke prohodale Hoću da opečemo Oproštene usne Oboljelim mrakom I ćutimo Ja nikada nijesam ni bila riječ +28-1
Stajemo. Kraj gospinih nogu fenjer trne. Stigli smo. Putnik želi san. Kočijaš lupa I viče : – Hej, krčmaru! – Ćutnju noći crne Pune besnim lavezom psi iz svojih rupa. Domaćin, bos, silazi. Kapija polako Jedno krilo otvara, krčmar jedno oko. Dah vetra gasi sveću. Sluškinja, pred mrakom Oči je izbečila u tu noć, duboko. […]
Bože, zgrešismo, zalutasmo, postradasmo. Želesmo slobodu, postadosmo robovi. Tražili smo visine, survani bismo na dno. Oči naše iskaše svetlost, obori nas tama. Imasmo silu veliku, darove mnoge, umove britke, prelepa lica, glasove zvonke, kose negovane duge. Imasmo reči smele, počesto drske, manire fine. Ali ponajviše nosismo rane‚ tuge i boli, kojih ni sami nebismo svesni. […]
Marko Stamenković Ponekad mi se slučajno sasvim U topla jutra, il’ sumrak zvezdan Učini kao da plovim nebom U rasplinutih vidika bezdan. Učini mi se da vidim večnost Kada svežina ispuni zrak, Kad noćnik vetar s’ daljine pirne I proćarlija kroz prvi mrak. Negde u meni žive trenuci Puni vedrine, spokojni, čisti, A kada dani […]
ne želim više znati dokle su došli socijalisti u venecueli moj djed se davno vratio iz revolucije s metkom u potiljku namjestio ispod sebe dva tri mezara i rata da ga ne žuljaju, i legao da spava ne želim više znati što su rekli oni koji o tome pišu ćutim s onima koji ćute … […]
Iz očekivanja se Jave mirisi i Nesanice sa ciljevima. Ne čekamo razjašnjenja od Gledanja u požnjeven sneg. Posle kiše, kada traje dobijeno, Nosimo oblake ispod krošnji, Bez straha. Ipak nađosmo utočište. Sva su mesta tužna, Iako je u njima Svedržitelj. Živimo i dok pobožni Lepo govore o promašenosti, A kasnije se obraćamo Raznobojnom Hristu. +37-4
He is more than a hero he is a god in my eyes– the man who is allowed to sit beside you — he who listens intimately to the sweet murmur of your voice, the enticing laughter that makes my own heart beat fast. If I meet you suddenly, I can’t speak — my tongue […]
Napraviti mozaik od pokupljenih slutnji zaludan je posao Sastavljam obrise maglovite kolekcije komplikujem proces (strahovi se šunjaju stvaraju čudovišta) (razvijam tuđe filmove u glavi) Puštam da protutnji kroz organizam dovede do privremene paralize i ostavi splačine na papiru Bez većih posledica i ozbiljnijih usuda Raste rezistencija +40-4
Naiđoše uspomene teško breme u nevreme isplivaše zla činjena teška mora ko pokora pa molitva sama dođe ko saznanje za kajanje +42-4
Iz venčanice odlaziš u večnost, devojčice. Mladoženja ti stena neprobojna, sanjalice. Sudbinu ti drugi iskrojili, lutalice. Sačiniću od tebe sebe, drugarice. +31-2
Kiša baulja krovovima grada Limeni odjeci Bezdušni jecaji Točkovi vremenom nauče da plivaju Reka je tupa limena ploča (spremna za odraz) Imam: Mokre cipele Hladne ruke Cinične misli Bol u donjem stomaku Imam vlažan pogled Voda je već u meni Ja sam već u kiši Ja već (odavno) nisam tu +29-1
Otvaram ponovo vrata percepcije, ne gledam svet istim očima, on menja se. Osećam celim svojim bićem da granice padaju…vasiona kreće se. Ja nisam sada sam sebi cilj, postadoh deo jednog većeg plana. Saznanje apsoluta primam na dar, realnost čoveka što prestade da sanja. To stanje sreće što osetih sada, trajaće tek tren u večnosti ovoj, […]
The air is warm I hear the wind and the trees I know I’m there, but I’ll never be The wind is soft tonight, the tide is low And I know the way (I never felt better now) Sometimes life, it moves too slow Slows to a crawl, and then the poetry is lost And […]
Oktobarsko hladno jutro,okovano maglom,kroz koju se providi vrh planine,rano je, rađa se dan.Hladna jutra ne vole rudari,Dok treća smena odlazi na počinak,sanjiva prva odlazi na kopove,mimoilaze se na kapiji rudnika.Oktobar je vesnik zime,grad tone u beskraj sivila,mali grad postaje još manji,kraj oktobru se ne naslućuje,posle njega dolazi duga zima. +38-5
Ne odlazi tiho u tu blagu noć gori i bunca starost na kraju dana. Žesti se,besni, dok svetlost se gasi. Lako mudri shvate:tama je pravedna, jer rečima munju nisu razgranali,ipak- Ne odlaze tiho u tu noć. Dobri poslednjim nariču drhtajem Nad krhkim delima u zelenoj uvali: Žeste,besne,dok svetlost se gasi. Divljavi,sunce love,opevaju mu let. Kad […]
O, taj grozni strah na raskrsnicama s kojima smo se mnogi u krčme vratili. O, taj kukavičluk … Blažen ko ima hrabrosti za jedno ili drugo ILI. Blažen kog ne uspije užas raskrsnice da baci pod noge i bijedno smrvi. Blažen, kažem, samoubice i dobrovoljni davaoci krvi. +38-3
I look as though I’ve died I loathe my life I can’t believe my mind Oh the pain The pictures tell it all Wretchedly depraved Cast reason to the wind Fires all I see The mirror shattering Someone avenge for me The child who died inside Water come over me Until the flames subside I […]
Tako se smeje zemlja u dnu duše Tako se smeje kuća zapaljena Tako se smeje drvo prokleto Što li umni Neumljem se Brane Onaj što ne ume da na pogan pljune Onome na srce nasrće Gamad svaka Oni ga u cevanice sekirama plavim Da zgine a nizašta Onako da ne ima ga +47-4
S njom u tremu iNovi je sumrak.Čekamo da niknu začini.To je svekolika ostvarenost.Želim da se lišimSvih oblika, nekad,I živim u ispražnjenom prostoru. To donese nemir. Videh sveŠto bih odbacio,Ali kao kosa miriše na život. +39-3
The grave of our youth is up ahead And life has become a burden We move in circles of suppressed despair Waiting for the sun And turning stones to find evidence But it hides in the recesses of our hearts A written decree of our loss And we carried no faith in the cross And […]
na kraju se svi Putevi ukrste u jedan: ka Gospodu govorila si da je sve u volji ali nijesi znala da njena nedovoljnost srazmjerna je našoj grješnosti i nevjerovanju u uzrok svih naših patnji – u sumnji da li postoji put ka Gospodu ostavljanje tragova ublažavanje smrtnosti je li i to grijeh u strahu da […]
Like a fool with blinders on You view this world as ruled by kings But what if they’re puppets like you and I And the world belongs to a few ? As they soon hit the peak, the top of a pyramid They find themselves embracing the darkness Sworn to silence And the world is […]
Čekajući super-mesec oblaci plove ulicom Tamjan se uvlači u kosti vrhove prstiju Rastačemo se poput odraza na vodi Mostovi su tužni obrisi Otvaram kišobran bez potrebe Jedem se bez apetita Rasplinjujemo se Neonski oblaci Pre neki dan sam prvi put osetila strah od smrti Od toga ne može intimnije (sebi verujem manje nego paralelnim univerzumima; […]
Stojte vi sijači vjetra, vi žeteoci bure, Stojte pred Galilejcem Uzmite kondir vina, dok se loza Nije skupila i osušila, Dok još nije u oganj bačena I spaljena, Ispijte na iskap Ipak vas služi bludnica poslednje vrste Plemićke krvi, Drskijeg stvorenja od nje nema, Jer drskost i bijes iz prestupa crpi. Baš kao i vi, […]
He had me handcuffed to a chair. Why me, or the chair, – not a clue. Night after night, the same dream. Sometimes it’s a wall, with my wrists nailed tight; sometimes irons round my neck. The eyes are open, rising in the dark. I’m alone. He had me handcuffed to a chair, and he’s […]
Kad bih se ponovo rodio dolina bih bio koju nastanjuju ptice vodi u korenu bih bio i krepio sanjare i pesnike kad bih se ponovo rodio frula bih bio frula dvojnica rado bih lađar bio i zaljubljene vozio u zalive njima znane dah zore bih pio i pesma bio pesma svekolika. +39-2
bosonogi hodamo vrelim asfaltom pred nama je put koji vodi bilo gde vazduh miriše na Arizonu ili Afriku u kojima nikad nismo bili hodaš kao panter ja idem za tobom i ne znam na koju životinju sebi ličim a da nije pas inatiš se ne ideš u korak sa mnom godinama ovo nije jedan od […]
Dobri ljudi uvek stradaju A loši uvek dobro prolaze Da li ovi prvi to ne znaju Ili se ovi drugi snalaze To je stara priča Koja i danas važi Ako misliš drugačije Ti napiši ili kaži Pa šta bude da bude Istina takva ostaje Pa bunio se ti ili ne Istina uvek opstaje +41-1
Jednoga ljeta, na pijaci u Baru, Sasvim nepoznata prodavačica igračaka Prepoznala je na meni Čelo moga oca. Otac je već tada bio mrtav. Danas me niko ne prepoznaje Po ocu; ni ja ne nazirem Ništa njegovo na sebi – Osim osjećaja da sam mu svakoga dana Sve bliži! +41-3
Provejavaju misli – oko se suzom kvasi, tren postaje beskraj u koga se smeštaju časi. Sa kamena kraj mora tiho isparava čežnja, ribar na sred mora vadi plen iz vežnja. Klizi niz suvi list na hladna ramena i odzvanja glasno jedna kap skamenjena. Na Božjoj ravni jasno obeleženi puti, glas nevidljive ptice nebom odlazak sluti. […]
There’s something dying in this autumn sun; Its force consumes me. Awoken, my restless steps keep hurling, hungry for the streets. The tempted body surrenders to the sweetening aroma, helpless to the forces of nature. One million uncontrollable moods change inside, transforming the sight. The red silhouettes of a burning sun drum on top of […]
Toplo krilo, ljubav. U iščekivanju se nižu dani. U bljesku vizije se prepozna tren. Kroz čipkane zavjese sam prepoznala zlatne niti sunca. Oprosti mi, Bože, što sam ogoljela svete tajne, što sam dopustila da ih ljudi raznesu. Sada ćutim. Mudrost i kazna su se javile istovremeno. Ali, iako su mi riječi sada nečujne, želim da […]
Razvukla je crvenu liniju karminom po donjoj usni pokušavajući da popuni bore koje su se na njima nagomilavale godinama. Spremanje za posao uvek ju je nervirao. Žena kao žena – umela je da govori kad- kad sebi u tim jutarnjim časovima beskrajno duge kupatilske tišine. Godine i razdražljiv posao napravili su od njenih stopala tromu […]
Nisam srećan, nisi srećan, nesrećni smo, bez nade, bez plana za budućnost. Živimo jedan pored drugoga, napajani mudrošću, više ne raznajemo šta je dobro a šta zlo. Jednom sam ti rekao da želim biti srećan, ti si me gledao, nisi govorio ništa, ćutao si. Jednom sam te izneverio, jednom je bilo dovoljno, od tada si […]
Dragi Makse, moja poslednja želja: sve što ostavljam za sobom (dakle, u ormaru za knjige, u komodi, u pisaćem stolu, kod kuće i u uredu, ili je bilo gde odneseno pa ti nađeš), dnevnike, rukopise, pisma, tuđa i moja, beleške i tako dalje, neka se sve odreda spali nepročitano, a isto tako i svi moji […]
Kupićeš snove kao bele češljeve po toploj jutarnjoj postelji Ljubavlju ovom vetar lišće razvejava Onde gde moj nemir spava Čežnja je od labuda belja. Oh,dalje od tog ponora u srcu sa ove lirske balustrade Nikad oči njene neće sagledati topli mrak krvi moje Tako život beskućnika sanjivo ulazi u mračni tunel balade Bez jauka i […]
Dear, if you change, I’ll never choose again. Sweet, if you shrink, I’ll never think of love. Fair, if you fail, I’ll judge all beauty vain. Wise, if too weak, more wits I’ll never prove. Dear, Sweet, Fair, Wise, change, shrink, nor be not weak: And, on my faith, my faith shall never break. Earth […]
I ovo još hoću da znaš, dragi moj Fedre: živeli smo U vremenima sasvim očajnim. Od tragedije Pravili smo komediju, od komedije tragediju; A ono pravo: ozbiljnost, mera, mudra uzvišenost, Uzvišena mudrost, uvek nam je izmicalo. Bili smo Negde na ničijoj zemlji, ni mi sami, Ni neko drugi; uvek tek za korak-dva udaljeni Od onog […]
Razvilo se crno vreme opadanja, Nabujao šljam i razvrat i poroci, Podig’o se truli zadah propadanja, Umrli su svi heroji i proroci. Razvilo se crno vreme opadanja. Progledale sve jazbine i kanali, Na visoko podigli se sutereni, Svi podmukli, svi prokleti i svi mali Postali su danas naši suvereni. Progledale sve jazbine i kanali. Pokradeni […]
Otišla si drumom jablanova Omamljena daljinom plavom, Lakoćom djevojačkih snova, Odleprša svojim nepovratom. Kome govoriš rumenim plamom, Kome pjevaš stare tuge, Kome sada novim žarom, Pjevaš neke pjesme druge? Kaži daljino plava, Dal’ čezne za našim krajem, Il’ ponekad samo očajava, Kad joj zamiriše zavičajem! +38-3
Behold her, single in the field, Yon solitary Highland Lass! Reaping and singing by herself; Stop here, or gently pass! Alone she cuts and binds the grain, And sings a melancholy strain; O listen! for the Vale profound Is overflowing with the sound. No Nightingale did ever chaunt More welcome notes to weary bands Of […]
Kad jutros,jedva krijući zlobu i uklopku me navodeći, Demon u moju uđe sobu, upita:”Da li mi možeš reći šta je od sviju lepih stvari kojim je oko zasenjeno, od crnih il’rumenih čari što čine ljupko telo njeno, najslađe?” – Ali duša reče Gnusniku:”Svaki deo greje isto,iz svakog melem teče i podjednako drago sve je.” Ne […]
I remember when we were so young You embraced my fears and made me strong Never did you actually hold my hand Your silence no one else would understand Did you fall? Did you crawl? Will you open up at all? Did you hear things you fear? Did I make it clear? Tell me what […]
Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve. Drži se podalje od prinčeva. Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija. Veruj da si moćniji od generala, ali se ne meri s njima. Ne veruj da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima. Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje […]
Ta napi se, braco, napi vinca pusta I nasrka meda s devojački usta, Čojku reko čoče, a ćušetu ćuše — Sada, višnji Bože, smiluj mi se duše! +34-4
Brod ti tone ispred luke jos iz vode vire ruke. Meriš život svoj na sate i to hoće da ti skrate. Sati prolaze, ko dim kroz vetar lete pa se razbiju u dane. Osmeh čudan, oči lude, vazduh miriše na ljude. Oni tužno troše dane, vreme nikako da stane. Dani prolaze, ko list po vodi […]
