Obećanim putem – Marko Vlašić

Još malo Blizu smo Nije daleko Vidi se kraj ovom putu Vidi se Još samo malo Nije daleko Ne posustaj Koračaj dalje Ka njima Oni čekaju     +31-2

Potrebna si – Marko Vlašić

Sve sto mi treba imam ti mi nisi potrebna Vodu i vatru imam ti mi nisi potrebna Pravac ispred nas stoji hodamo zajedno ti mi nisi potrebna Gledamo se tako hodajući kilometrima ti mi nisi potrebna Rastajemo se A sada nisi mi ni blizu da poslednji put ti kažem da nedostaješ +32-3

Njima nije dovoljno (gde milioni ljudi čeka) – Marko Vlašić

Razlog za beg je bliži nego ikada Neće se to sve odvijati pred vašim očima niti ćete osetiti nešto što će vas podsticati da krenete za nama biće to velika praznina reči i dela biće muk neviđeni   Nekada utvrđeni razum da možemo razumeti sve nije više ni blizu onih lepih stvari kojima se mladost […]

Vreme naše dolazi

Za nas je vreme stalo a njima prolazi kao da je tu u zlu zarobljeno   Kroz suze osećamo i oni i mi da dobrote nema jadnome čoveku     Razdor da ukine bog naš da nam pobedu usahne da teške snove ludila pobedimo da dočekamo mir i spokoj   Ne brinite to vreme doći […]

Izolacija – Marko Vlašić

Duše ponekad i ne znaju kuda će same. Znaju da su daleko odlutale, mislima koje ih vode, od sopstvene sene i ludila. Jedino što plaši usamljene, ali ne i od Duha napuštene, su  zloslutni snovi , iz kojih nema probuđenja. Svest je tada nikad otvorenija, nikad bliža ponoru. Tako se te duše, koje zaista i  […]

Blizu srca – Marko Vlašić

Ja savete više i ne znam da delim. Mogu samo da te pesmom zamolim, da barem, pogledaš me.   Šta lepo da ti kažem a da te ne rastužim? Šta  radosno da ti saopštim a da se ne rasplačeš?   Tvoja hrabrost da bdiš nada mnom, moja je slabost. Gurala me je daleko, od tebe […]

Moj pakao

Ako budeš čuo te nesnosne glasove, nemoj da se okrećeš ka njima. Ne prilazi im. To te Oni dozivaju, da zajedno sa njima, u večnosti patiš.   +32-6

Nerazumno mnogo nas – Marko Vlašić

Ko je veran i istrajan danas? Kome je osmeh potrebniji više nego pohlepa? Nećete vi budući mnogo brinuti o nama, Kada haos nastane. Ne….. Zaboravićete sve. +33-4

Hajde da putujemo

Srce mi gori kada te gledam a vidim sebe Proći će to što nisi ti ni tvoj život trenutak je to Nemoj da biraš stranu na ivici ništa tu nije tvoje gubi se sve tvoje dobro Okret u levo pa u desno zadobijanje svesti to je poduhvat I otići ćeš negde tamo da se prikloniš […]

Reč/dve o putovanju kroz večnost

 Mi, uglavnom nezadovoljni sobom, žalimo nad svojom sudbinom.Nerešive dileme(iluzije) odlažemo nadajući se da ćemo to sve prevazići olako.Nije lako.Teško je rešiti vekovni problem kuda ćemo se uputiti dalje.Srećni ili nesrećni,odlazeći dalje,mi savest plašimo padom i nestajanjem zauvek.Iskreno, moja savest mi ne dopušta da na takav način shvatam i prihvatam stvarnost i smrt. To je lični […]

Nije lako spoznati

Spoznaja dolazi uvek spontano, i ne slutiš da borba tek počinje.   Svakim sledećim danom oštrica tupi.   Opustiš li se, padaš.   Lako je razumeti, ali vama je teško živeti takav svet, sa očima otvorenim, prepunim istine.   Sve to stvarnost izobličuje, i svakodnevicu i breme.   Takvih iskušenja na pretek ima, i naviru […]

Ti ljudi – Marko Vlašić

Zaista, postoje ljudi koji to jesu. Usamljeni u slobodi. Doznali su i sačuvali sebe, od ovoga sveta. Poznaju put taj zlatni i ne mare za prošlim. Zaista, oni jesu oslobođeni od zla i od ljudi punih gneva i čemera. Tim putem, danas koračaju hrabro, zagrljeni u istini i sreći. +31-3

Igramo se previše

Neko to ne može da trpi to da čeka na nas….   Naše strahove i mane povlačimo nazad kao da ima vremena kao da će proći kao da nije kasno…. +30-4

Vreme ogromnih strahova – Marko Vlašić

Ogromni problemi ostaće na Vama Saživećete se sa bolestima i nemaštinama Jer samo bogati Ostaviće pečat Znajući kako da prežive taj jazz prošlost i sećanja na blagostanje Mi Danas Ne možemo ni da zamislimo Kakve će vas muke snaći Jer još uvek čekamo Nešto veliko da se desi. A kada se to sve dogodi Mi ćemo odveć […]

Danjec

Zašto si nas napustio? Gde ti je bila savest, bogom ljubljeni?   A tako si nam bio potreban….. Zar zbog lepote proklete da padneš? Prokleta neka je  gordost! Prokleto neka je sada sve tvoje, i zbogom zauvek ,bogom ljubljeni nema te više!     +29-3

Gledaš nas – Marko Vlašić

Eto, Imamo borbu, Da od trzavica njina, Napravimo put ka Tebi. Tebi koji nas grliš I čuvaš. Ti nas teraš Da se suncu divimo. Njegovom svetlu uzor. Daješ nam ratove, Da trene pamtimo, Nikad da ne zaboravimo, Da progledamo. Ti nam mir ne daješ Iako molimo ti Srcima čežnje i plama. Oni nam u misli […]

Iluzije i laži ne živi – Marko Vlašić

Razapni strahove Porazi tugu Prihvati ljubav Zagrli sreću Sacuvaj razum Ne veruj ljudima Voli brata svog Hodi pravim (uzanim) putem Živi istinu Raduj se bezazleno Smej se gluposti Đavolu zatvori vrata Prošlost zaboravi (ne haj) Sadašnjost baci na kolena Stvarnost oblikuj Slikaj i pevaj o sutrašnjem danu Bližnje čuvaj Sebe spasi +260

Hiljade izbezumljenih

Preživeše beše te dane kada gutali  su jedne druge. Zaboraviše  poreklo i život u miru i ljubavi. U mračnim šumama kriju se i raduju  svakom nevinom i uplašenom. U iskonskom strahu, tragajući za svetlošću, ostavljeni i prepušteni ludilu, svi oni nadaju se, da će pronaći glas svetih duša spasenih….. da  molitvom izmole daleka nebesa i […]

Vodite me ka suncu (drugi deo)

Nisam bio svestan, da sam rastao uz legendu, uz čoveka mirne duše, razuma nepokolebljivog.   Oprosti Oče, za tugu moju. Oprosti za laži u meni, koje đavo drži, okovima zaključan……   Zato Oče, koji stojiš u večnom danu i radosnoj molitvi, oslobodi me. Nadu daruj i ljubav udahni.   +24-1

Početak rastanka – Marko Vlašić

Dvoje znaju gde im je kraj. Znaju da im je ubica samoća. Ali ne znaju, kuda takvi sami, posle života ovoga. Beskraj čeka da ih udomi., Da ih usvoji kao napuštenu decu i dadne im novi razum. Oni jadni, danas suzu puštaju, nesigurni, potišteni, jer im je javljeno i otkriveno, da mukom, odbrojene dane, otimaju […]

Čekaću vas – Marko Vlašić

Dođi kod mene Dođi… Da šetamo poljima zelenim u sreći večnoj u pesmi da nađemo se O radosti moja ! Dođi kod mene da te predstavim da te upoznam u duhu novome tebi namenjen O radosti moja… Ima ovde za tebe ljubavi za sve nas radosti moja… Povedi i brata svoga i ne brinite za […]

Očima ljubavi – Marko Vlašić

Lepo je videti te da raduješ se… Lepo je videti te da sanjaš o njemu, Ljubav je poželjna. Ako te pogledam sada, Ti si drugačija. Ne prepoznajem te. To sada nije ni bitno, Jer, lepo je videti te, Da raduješ se, U čistom zanosu, Tvoje ljubavi. +31-5

Neću Papu

Neću jer mi je savest i duša uznemirena kada pomislim   Neću jer ne osećam duhovnost mom shvatanju nije blisko   Ne   Neću jer ne mogu da čujem mudrosti reči utehe   Neću jer ne vidim božiju promisao   Neću jer Sveti Duh neće   O Bože…. pomiluj….   +29-3

Zatvor u Beogradu – Marko Vlašić

Ne možeš noćima da spavaš, nemaš novca. Kao odmetnik od države, prinuđen da pozajmljuješ. Kloniš se nevolja, ali one tebe same pronalaze. Kafu nisi danima popio, iz stana nisi danima izlazio. Komunikacija se svela na ćutanje i po neko ako se smiluje, doći će ti….. I tako godine prolaze a posao ni na vidiku. I […]

Svetilište

Naša nova tela kreiraće našu novu svest bez volje naše radošću neopevanom u trenu   Novi ljudi novi porod bestelesni +33-3

Odušak

Teret koji ti se nameće nije tvoja briga moraš ga nositi sam Iako ništa nije tvoje to sve sablazan ti postaje Snaga je u tebi koju trebaš otkriti turbulentno preteći ti da ne padneš i da više nikada ne ustaneš +30-3

Prepusti tamu drugome – Marko Vlašić

Neko može da podnese težinu sveta. Zna kako i kuda da je odvede. Daleko od nas, daleko od svetlosti. Taj neko je veliki, za nas male i posrnule.   Tamu prepusti drugome, nekome ko može da je podnese i odnese daleko od svetlosti, daleko od nas.     +31-3

Nekada

Nekada si imao krila veran bio služio pevao leteo molio boga razum imao milosrdan bio  +36-5

Greh za vas ne postoji

Duša beži od vas. Od vas koji klanjate se bogovima praznine; A noge trče same kroz noć, Bežeći od veka .   Vaš budući život je na zemlji, u prokletstvu Jer nemate oči za mase ljudi, Koji plaču za vama, Tražeći vaše iskupljenje.   Toliko ste ogrezli u samotnu ljubav Da su vas očevi prokleli. […]

Narodima prosvetljenje

Dajte narodima šta najviše traži jer doći će dani  kada se neće znati kuda i neće se imati puno izbora.   Ti dani čekaju mudro, da zatrube silinom i objave istinu.     +24-1

Za večno odsutne – Marko Vlašić

Ima li vas negde tamo ? Nismo li mi daleko od vas ? Kuda stižemo kada se predstavimo ? Hoćete li nas sačekati ? Gde vam je to utočište ? Jeste li srećni ? Radujete li se nama ? Mislite li o nama ? Jer , mi uskoro stižemo , k vama. +36-2

Crnajka (kuće gore) – Marko Vlašić

Zašto ljudi ne vole da daruju stečeno? Postoje takvi Koji bi te zapalili Po svaku cenu Oduzeli život Samo da zadrže to svoje I eto Sledećeg trena Ti goriš U jednom selu Lepom za oko +33-4

Sajkatava – Marko Vlašić

Ko si ti? Kako ti je ime? Koliko vas tamo čeka na nas? Znače li vam duše naše upisane? …I javi mi kako si… Govori se o plavičastom nebu, Rozikastim oblacima, Kod vas da je tamo. Pesma opipljiva, Kao suza na kiši. Javi nam neznani moj Utehom, Da ne brinemo. +33-6

Plašim se

Glas prvi; “Ne mogu da spavam! Hladno mi je! Strah me je. Tresem se. Jaoj! “   Glas drugi; “Šta ti je? Probaj da zaspiš. “   Glas prvi; “Ne mogu. Jaoj! Budi tu pored mene! Tu su Oni ,blizu! “ +34-4

U svetu stvaranja – Marko Vlašić

Lepo je obradovati svet nečim lepim Objavljena je lepa vest To će neko prepoznati Odobriti Uvažiti Deca se rađaju Našom težnjom Višom voljom I ona su lepa vest Nedorečen je razum Hitaju rastom svi dalje Dublje Misleni setom gledaju lepe vesti Do u nedogled stvaranja Nema promene tog stanja Sve se menja Ne našom voljom […]

Za sitnu lovu – Marko Vlašić

Zašto kupuješ njihove duše za tu svotu novca Njihovi porazi su njihovi i ničiji drugi Zašto kupuješ njihov strah ljudska duša je sazdana takva da budi se i spava ponovo A narodi znaju svoj kraj I ne treba im lova za premeštaj. +30-2

Težak napor iz dobrote (nadanja jednog vernika)

Misliš li ti da radiš pravu stvar, kada kažeš da voliš da pomažeš ljudima? Nadaš se da će ti Bog uzvratiti ljubavlju…. A kako ćeš se tada pravdati, ako sa namerom sagrešiš, iskušenjima obasut? +32-3

Ne mogu da sviram više – Marko Vlašić

Loše se osećam i imam strah od nečeg nepoznatog. Nisam ti ja više za ovaj posao, nemam ni snage ni volje . Moraću nešto da preduzmem, da se odmaram, da ne mislim o vama. Prepustiću se njoj da me vodi da me odvede što dalje od vas, jer, sa vama više ne mogu. +30-2

Još uvek podnosim – Marko Vlašić

Moja suza njima ništa ne vredi   Brinem o njima a gorčinu osećam   Gledam ih  vidim ono što ne bi trebalo da vidim i sve to umesto njih podnosim i težinu i radost   Borbu vodim sam jer ni sa kim nemam da reknem ono što boli me   A držite me  jedino vi […]

Konačna reč

  Nemam tu konačnu reč da vam izustim da vam osvetlim put u mraku da lakše izađete iz tih tmina i okova   Nemam tu konačnu reč da vam izustim i pogledam vas osmehom radosnog sina na tom putu   Nisam se trudio do krvi da vam se nađem da vam rane previjem i noge […]

Pišeš li ?

Ako pomisliš da pišeš a ne možes nešto ili neko  ti ne dopušta .   Nemoj da pišeš onda, budi miran, čekaj.   To što ipak  budeš napisao, nije dovoljno nisi dobro napisao.   Nije dovoljno kada ti ideja nije na mestu u trenu, promisli dobro ili legni da spavaš.   Nemoj da se mučiš. […]

Razlike

Vi što strahujete da kao oni ne postanete, vi ste ti koji mrzite.   Sebe ste uzdigli do plavog neba, koje ne pripada vama.   Previše nas je danas, ali nije vaše da ubijate. Ko ste vi? Ko vam je dao za pravo?   Raznim naukama mučite nevine, potisnute i pogažene.   I tako u […]

Celim bićem

Celim bićem vas volim… Ali kako bez vas… Kada ta, moćna veza misli, nikada ne prestaje?   Nemoguće je vladati, rečima tim, u trenucima neopisivim.   Nesigurno je stajati tu.   A tamo dalje, na poljima iskušenja, gde nisu moja, niti vaša, gde pobede ne postoje, tamo se krije On.   Borbom Bližnji,  ne dozvolite […]

Samilostan

Probao sam da budem pored tebe da držim te, da ne puštam te, sebično, samo za  sebe.   Ali ti, ne daš se.   Misliš da sama možeš, bez ruke pomoći, bez mene.   A ja eto, puštam te sada. Idi za njim i njegovom milošću.   +27-2

Teatar od snova

Život će se promeniti toga dana, kada očima budemo bili svedoci, našeg novog duha..   To nešto što mnogo znači ostaće u sećanju, kao muzika, koja kao anđeli, vode daleko, tamo amo, gde su vremena divna.   Vaša ideja i karma nas je vodila. I vodiće nas dalje, da lakši budemo, da besni nestanu, kao […]

Kruna koja čeka cara – Marko Vlašić

Violine tebi sviraju Da te razgale i ozare Sedam sveća gore da do perfekcije taj ton oslušne Dirigent kome je Bog jedan U kom gradu će se on zacariti Znaš li ti Svaki se ton čuje Ta akustika… I bilo je lepo U tom hramu Što čeka hiljadugodišnji mir Koji još nije došao   +25-2

Danje – Marko Vlašić

On je zaista verovao ljudima I u njihovu dobrotu I ne Nisu mu vraćali dobrim Ali.. Bez obzira On je verovao Verovao i pomagao… Ta skromna duša Neće biti zaboravljena +68-2

Monah – Marko Vlašić

Mislim o vama svakoga dana I molim se za vas Hodam ovim šumama i jedino mi je Bog u pomoći Gledam to veliko more I vidim da je nemoguće sagledati ga Dovoljno mi je gledati tako I moliti se za vas uspavane i uplašene A susret čekam Koliko da tren prođe Da radost ispunimo Bogu […]

Zašto je kiselina u bazenu ? – Marko Vlašić

Ko me je doveo na ovo mesto ? Ja to nisam tražio ! Miriše nekakva ustajala voda koja isparava ! Zašto je ovaj prostor sumoran ? Vlaga je svugde, u svakom  ćošku …. Neću da plivam u ovom bazenu ! Ovde žive krokodili. To su ljudi nekada bili ! Zašto  si i ti tu Oče […]